УКЉУЧИ МОЗАК - ИСКЉУЧИ Б92

По свом антисрбизму чувена ТВ Б92 из дана у дан надмашује сама себе у количини мржње и пропаганде против србског народа и његове државе. Најмањи свакодневни инциденти користе се да би се нападале најсветије и најсветлије вредности овог народа, па све до свакодневних позива на његово уништење и истребљење. Када то не пропагирају јавно кроз свој радио и телевизијски програм, онда се користи интернет сајт са злоћудним блогом и строго контролисаним коментарима Б92 публике.

Најновији пример бесрамног напада на Србе је злоупотреба вести о крађи звезде једног од најпознатијих србских глумаца икада, почившег Данила Бате Стојковића кога генерације памте по антологијским улогама Лакија Топаловића, Бабија Папушке, Илије Чворовића, Веселина у „Варљивом лету“, Луке Лабана у „Професионалцу“ , ђенерала Милана Недића и десетина других.

Елем, како је касно синоћ јавила ТВ Б92, непознати хулигани „поломили“ су звезду Данила Бате Стојковића постављену на плочнику испред биоскопа „Балкан“ у центру Београда. Од недавно су се на поменутом месту почеле појављивати звезде посвећене великанима србског филма, као својеврсни вид комеморације. Мали део „Холивуда“ у Београду. Можда не најоригиналнија идеја, али свакако симпатична.

Дакле, јуче су непозната лица у сред дана, у центру Београда, украла звезду посвећену Бати Стојковићу. По сведочењима београђана који овуда често пролазе, звезда је већ увелико била оштећена. Наиме, пошто није била адекватно заштићена, за разлику од остале три, попустила је под стотинама хиљада ђонова који су је свакодневно газили, по сунцу, снегу, киши и кошави.

Вест као таква јесте тужна, али оно што је још тужније, јесте реакција публике ове антисрбске медијске куће, а коју редакција сајта стриктно контролише кроз најригорознију цензуру коментара како би пројектовала жељену слику тобож „јавног мјења“. Међу коментарима на ову вест на сајту Б92, које и сама телевизија воли често да цитира, могу се прочитати и следећи ставови:

„Deci nista nije jasno , oni misle da je zvezda simbol komunizma. Drustvo ih zbunjuje. (Darko, 23. februar 2010 23:32)“

„Nakon svih skorašnjih zbivanja, čovek se ne može oteti utisku da Srbija ne zaslužuje da postoji. Ovo je slučajna zajednica koju elementarni ratni zločinci (mladići i slični) i najgora ološ (bedni tzv. profesori doktori, akademici, politikanti, ispirači mozgova) drže u šakama. Daće Bog pa će se skoro raspasti. Aferim (TataBuda, 23. februar 2010 23:20)“

„To mogu samo srpska goveda da urade... Nije došao niko ni iz Hrvatske niti neki Albanac sa Kosova da to napravi. To su uradili oni koji sebe nazivaju patriJotama pa posle protestuju zbog skrnavljenja srpskih grobova... (zoran, 23. februar 2010 22:53)“

„Zivimo u najruznijoj zemlji u Evropi... (SaleKostolac, 23. februar 2010 22:51)“

Нормална особа већ на први поглед на наслов вести и приложену фотографију закључила би да је Батина звезда постала плен неког несавесног филмофила и Батиног обожавоца. Када би оне силне звезде на холивудском булевару биле упола аљкаво постављане и незаштићене до сада би све до једне биле покрадене.

Шта више, уз сву педантност Американаца, до сада су већ четири украдене, међу њима и Кирк Дагласова и она која је носила име Џејмс Стјуарт. Нико у Америци тада није рекао да су Американци „говеда“, да живе у најружнијој земљи, а вероватно се није ни молио Алаху (као TataBuda) да Америка престане да постоји. Нико то није доводио у везу са најгорим ратним злочинима у историји које је Америка починила а понајмање је икоме, ма колико приземни били, падало на памет да овакву ствар пореди са откопавањем србских гробова на Косову и Метохији.

Овакви коментари публике Б92 очигледна су последица њиховог програма и резултат активности антисрбског НВО сектора који из дана у дан испољава најскандалознији антисрбизам без икаквих санкција. Докле ће овакво стање у Србији трајати остаје да се види, а до тада једини начин да се овај мрачни период преживи са што мањим последицама јесте „УКЉУЧИ МОЗАК – ИСКЉУЧИ Б92“.

Холивудска „2012.“ као подсетник

Холивудске продукцијске куће направиле су још један епски филм- „2012.“ Иако је “Аватар“ по броју гледалаца, новца, а вероватно и награда, успео бацити у сенку ову причу о крају света, фама која прати „2012.“ показала се јачом од оне која је пратила „Аватар“. Наиме, слично као и „Да Винчијев код“, ако се сећате овог романа, и око „2012.“ сплела се читава „маркетиншка“ мрежа прича, сведочења, легенди, и „научних теза“ како је наводно базиран на истинитим догађајима.

Календар древног, изумрлог, јужноамеричког племена наводно завршава се баш 21.12.2012, а када се томе додају још неке астрономске занимљивости, као и „пророчанства“ са различитих страна, довољно је знакова, тврде појединци, да ће тог дана нашу планету погодити нека страшна несрећа и да ће свет какав ми познајемо престати да постоји.

Не треба дизати панику. Не постоји ни један озбиљан доказ, нити наговештај да би се ишта слично могло дестити баш тог дана. Већина прича коју слушамо су „урбане легенде“ које настају тако што особа са полуинформацијом жели да се представи информисаном па шупљине у својој причи попуни маштом. Оно што нам се поред тога и плански сервира су тактичке игре маркетиншког тима који је радио на филму „2012.“, јер што се више прашине дигне то ће тема филма бити актуелнија за публику, а тиме и зарада већа. Ни календар Маја не завршава се 2012, у њему се помиње чак и 30 323. година. Али то ни самим Мајама не значи много јер је њихов свет нестао давно пре 2012.

Са наше стране, такође вам најтоплије препоручујемо да погледате овај филм. Не препоручујемо га као некакво ненадмашиво дело филмског стваралаштва. Много новца јесте уложено, глумци су солидно одрадили свој посао, специјални ефекти су на моменте изузетни,... али ништа што већ нисте видели. Такође, присутно је доста патетике и претеривања, тако типичног за холивудске продукције, али са друге стране, „кичма“ филма је оно због чега нећете зажалити што сте платили карту.

Ако ћете послушати нашу препоруку, у биоскоп крените са породицом. Ово је прича о значају породице, значају вере и значају времена. Јунаци ове приче константно се боре са недостатком времена. Из сцене у сцену време добија „убрзање“. Времена је све мање а посла све више. Једино што им даје снагу да се боре јесте љубав према својој породици. Једино за чиме жале су пропуштене прилике да буду са својим најближима. У моментима очаја, када је очигледно да су им животи изгубљени и да им сва блага и сва моћ овог света не могу помоћи, они стискају у загрљај своје породице и сви заједно подижу очи к небу, ка Господу. Не моле га да им поштеди животе, нити траже од Њега од објашњења и оправдања, само се поздрављају с Њим, сигурни да ће се Он постарати за њихове фамилије и њих.

Поставља се питање откуд овако снажна хришћанска порука из једне комерцијалне холивудске продукције!? Како то да се није појавио неки Супермен и спасао свет? Зашто порука није обојена неком „гринпис“ еколошком алтернативом и т сл.?

Наравно, јасно је да је тема далеко комерцијалнија у свом оригиналном издању. Катастрофа коју филм претпоставља је неизбежна и глобална. То филм чини примамљивијим за тржиште целог света. „Хепи енд“ је такође ту, као и просечни Американац који је спасао људску врсту од изумирања,... сви холивудски елементи су и даље ту. Међутим, то само иде у прилог нашој тези да је порука филма хришћанска. То доказује да су творци филма испоштовали све законе „шоу бизниса“ који владају Холивудом, и да им је циљ био комерцијалност а не филантропија, која се сама наметнула као каква нуспоследица.

Када су писци сценарија поставили скелет своје приче, поставило се питање, шта оваква катастрофа значи за обичног човека!? Шта је то што би човека натерало да су таквим условима бори за опстанак. Као и то, шта би „необичног“ човека натерало на борбу. Например, са којим мотивом би у такву борбу ушао председник САД, или неки руски мултимилијардер!? Одговор се увек сводио на исто- значила би им само и искључиво њихова породица. То је једини мотив са којим ће се публика идентификовати, било да се ради о просечном сиротану из Индије или председнику САД.

Друго питање било је- како ће реаговати они ликови који постају свесни да је њихова ситуација безизлазна!? Да ли ће пљачкати напуштене куће, да ли ће завладати анархија, насиље, нереди, да ли ће доћи до масовних самоубистава... Не, наравно да неће. Шта лопову вреди украдено благо када га за неколико минута чека иста судбина као и онога коме је украо!? Чему самоубиство када је питање хоће ли бити бржа ваша рука или рука природе!? Смрт је неизбежна. У том моменту сви проналазе веру и Бога. То је срж старе народне пословице „без невоље нема Богомоље“.

Време се показује као изузетно благо које се несразмерно троши. Сви се разбацују временом док им се чини неограничено. Док имамо осећај да је време нешто што нам неминовно припада и што сигурно добијамо, не можемо да увидимо његову праву вредност. Тек када се суочимо са чињеницом да времена више нема, онда жалимо због начина на који смо га проћердали.

Катастрофа у којој свет нестаје дешава се сваког дана. Свакога дана, у сваком тренутку, неко негде у свету сазнаје да има неку неизлечиву болест, неко гине у саобраћајној несрећи, неко у природној или неприродној катастрофи... Земљотрес на Хаитију, подметнута бомба на пијаци у Багдаду, шиптарска заседа на Косову, пијанац за воланом у Висконсину,... све су то за неког и за његове ближње њихова лична „2012.“
Сваки тај крај је крај једног света. Збир ових катастрофа микросветова јесте катастрофа макросвета. Како се ти људи суочавају са својом „2012.“ било је питање којим су се водили и писци сценарија. Одговор на то питање није некаква велика тајна, али је нешто што ми углавном игноришемо док се и сами не нађемо пред таквим зидом. Зато се исплати погледати овај филм, па макар као мали подсетник да време не припада нама и да је сваки минут дар. Треба организовати своје приоритете тако да нас не ухвати недостатак времена, да имамо кога да загрлимо и да знамо коме да се обратимо за спасење.



**************************************************
Филм на јако леп и поједностављен начин даје научно објашњење библијског потопа. Ако се језгро Земље угреје, доћи ће до растреситости и покретљивости Земљине коре. То ће изазвати значајна и рапидна померања континената, услед чега ће настати серија суперцунамија који могу достићи и висине од неколико стотина метара. Због тектонских померања вода ће прекрити сву земљу. Тек са хлађењем језгра Земље кора ће се поново стабилизовати а вода повући у природна корита.

КО ЈЕ БЕЗ ГРЕХА НЕКА БАЦИ ПРВИ КАМЕН

Српска Православна Црква налази се у дубокој кризи, пре свега моралној. „Посматрач“ се дуго држао по страни и избегавао да се својим коментарима уплиће у дешавања која су била у жижи актуелности, од изборне кампање појединих Владика за место Патријарха још за живота Њ.С. Патријарха Павла, преко упокојења блаженопочившег Патријарха Павла, безобзирног медијског линча појединих Архијереја, избора новог Патријарха, медијских скандала појединих свештеника, поделама унутар клира и народа,... али макар ми и даље ћутали камење ће проговорити.

Данас је Владика Артемије суспендован са места управитеља Епархије Рашко-призренске а његовом епархијом управља администратор, пензионисани Епископ Атанасије Јевтић. Сама процедура је, упркос тврдњама Мирка Ђорђевића и Живице Туцића, сасвим легална и уобичајена. Према уставу СПЦ ако се одређени Епископ налази под истрагом то аутоматски значи и суспензију, пре свега административну а не и свештенослужитељску.

Ни мало не сумњамо да у епархији рашко-призренској и те како има шта да се истражује, са те стране нема шта да се приговори. Исто тако не треба неки врсни аналитичар било коме да објашњава да иза ове истраге стоји политичка одлука а не црквена. Владика Артемије је већ неколико пута био на удару епископа који су врло блиски актуелним београдским властима, пре свега од стране Њ.П. епископа бачког Иринеја тако да је ова одлука свима провидна, али нажалост и врло лицемерна.

"Мали Версај" Василија Качавенде у Бијељини

Врхунац лицемерја је то што су након вишенедељне кампање изношења (мало је рећи) прљавог веша Владике зворничко-тузланског Василија, под истрагу ставили Артемија. Какав шамар православним Србима који једва састављају крај с крајем. Један Владика живи у „малом Версају“, где нову годину дочекује са стриптизерима, читајући новинске чланке у коме поново долазе на површину оптужбе за организовани криминал, блуд и противприродни блуд... а као резултат под истрагу долази онај који живи у Грачаници. Па таман да је Владика Артемије и џепарош који краде новчанике по јавном превозу, ред налаже да се најпре испита Василије Качавенда.

Пре неколико година Владика захумско-херцеговачки Григорије на питање новинара Студио Б да објасни народу зашто Владике живе у дворцима а народ у дроњцима (парафраза) рекао је како он нема ништа своје а кад умре са собом неће понети ништа осим мантије. Као да је упитан колико кошта улазница у Царство Небеско а не зашто владике, уз свој завет сиромаштва, у великом броју живе као руски тајкуни а њихова паства скапава од глади!? Од материјалног богатства нико ништа са собом неће понети, али је велико питање да ли ће нам архијереји на омекшалим плећима издржати терет крста који ће свако понети пред Господа.

Епископски двор у Новом Саду

Пре само неколико дана владика бачки Иринеј на РТС-у изјавио је како живи у двор(ц)у у центру Новог Сада који је изграђен пре сто година и који су опремили његови претходници а не он. Да преосвећени Владико, али у двор(ц)у који је србски народ зидао жртвом у времену када Владике нису морале да мисионаре међу Србима него само да их достојно представљају међу другима. Данас, када се не зна да ли је народ сиромашнији материјално или духовно, становати у дворцу и возити се у најлуксузнијем аутомобилу служи само на саблазан. Може ли се у том дворцу одвојити једна келија за владику који се обавезао на сиромаштво, један део претворити у музеј СПЦ а један ако треба и у народну кухињу? Не би ли се онда Срби још сто година поносили својим владиком? Не би ли се онда Вама поносили и они који су сазидали то велездање пре сто година?

Народна кухиња у Тимочкој крајини

Једне дневне новине су недавно објавиле преглед возног парка само седморице (од преко 40) епископа СПЦ чија укупна вредност износи 218 000 евра. Да ствар буде гора, све су то архијереји из епархија у Отаџбини. Они у дијаспори живе немерљиво скромније. Какав црни парадокс!

Паркингу испред патријаршије завиди и јачи сајам аутомобила

Зар ниједан Владика није чуо оне анегдоте Патријарха Павла које народ надугачко и нашироко препричава а у коме се изврћу руглу Владике које живе на високој нози!? Да ли је могуће да се нису запитали како је могуће да народ тако заволи Патријарха Павла због његове скромности, као да то није нешто што се од једног монаха већ и очекује!? Када се већ допустило да се падне на такве гране да нам се народ чудом ишчуђава када види скромног човека у мантији, откуд образ за овакво гурање прста у око народу!?

Није ни народ ништа бољи. Не треба се заваравати. Нису нам Владике пале с неба, него су то деца овог народа. Ево, по ко зна који пут окупљају нам се верници пред зградом патријаршије да „протестују“, „бојкотоју“, „захтевају“... као да је Црква некаква демократска партија или акционарско друштво. Али запитајмо се мало, од кога су видели да се непослушност толерише!?

Није ли Сабор донео одлуку да се начин служења Литургије не мења? Није ли чињеница да су се поједине Владике о ту одлуку оглушиле и игнорисале ауторитет Светог архијерејског сабора? Па треба ли се после чудити што долази до туча у храмовима, смућивања, навијања...? Треба ли се чудити појави тзв. „истинских православаца“ у Србији?

Владика Никанор банатски забрањује своме свештенству да саслужује са онима из епархије бачке. Атанасија Јевтића, такође Владику СПЦ, јавно назива „сином сатане“. Сваки муфљуз у мантији који негде нешто забрља радо је дочекан у банатској епархији, на рачун поштених локалних свештеника.

Они други нападају Никанора да је излапео, необразован и неваспитан. Да нема појма шта прича и шта ради. Забога, па ако је тако, шта ли тек мисле о народу који су му поверили!? Хризостом жички, Јован шумадијски, Игњатије браничевски,... већ пет година игноришу одлуку СА Сабора о начину служења Литургије и не видимо никакве суспензије. Иако је ово питање верном народу далеко битније од међусобног такмичења архијереја у кубикажи њихових нових "друмских мезимаца".

Оци Првог васељенског Сабора

Преосвећени архијереји, нити тај народ може без вас нити ви без њега. Нити ви можете прозбу да изговорите без народног „амин“ нити народ има коме да аминује без вас. Дозовите се памети, спустите се на земљу. То што вам је народ једном викнуо „Аксиос“ („Достојан“) није било само сведочанство ваше достојне прошлости него и позив да до краја останете достојни. Но изгледа нити је овај увелико обезбожени народ достојан бољих Архијереја нити Архијереји народа.

(Откр. 22;20)