субота, 13. фебруар 2010.

КО ЈЕ БЕЗ ГРЕХА НЕКА БАЦИ ПРВИ КАМЕН

Српска Православна Црква налази се у дубокој кризи, пре свега моралној. „Посматрач“ се дуго држао по страни и избегавао да се својим коментарима уплиће у дешавања која су била у жижи актуелности, од изборне кампање појединих Владика за место Патријарха још за живота Њ.С. Патријарха Павла, преко упокојења блаженопочившег Патријарха Павла, безобзирног медијског линча појединих Архијереја, избора новог Патријарха, медијских скандала појединих свештеника, поделама унутар клира и народа,... али макар ми и даље ћутали камење ће проговорити.

Данас је Владика Артемије суспендован са места управитеља Епархије Рашко-призренске а његовом епархијом управља администратор, пензионисани Епископ Атанасије Јевтић. Сама процедура је, упркос тврдњама Мирка Ђорђевића и Живице Туцића, сасвим легална и уобичајена. Према уставу СПЦ ако се одређени Епископ налази под истрагом то аутоматски значи и суспензију, пре свега административну а не и свештенослужитељску.

Ни мало не сумњамо да у епархији рашко-призренској и те како има шта да се истражује, са те стране нема шта да се приговори. Исто тако не треба неки врсни аналитичар било коме да објашњава да иза ове истраге стоји политичка одлука а не црквена. Владика Артемије је већ неколико пута био на удару епископа који су врло блиски актуелним београдским властима, пре свега од стране Њ.П. епископа бачког Иринеја тако да је ова одлука свима провидна, али нажалост и врло лицемерна.



"Мали Версај" Василија Качавенде у Бијељини

Врхунац лицемерја је то што су након вишенедељне кампање изношења (мало је рећи) прљавог веша Владике зворничко-тузланског Василија, под истрагу ставили Артемија. Какав шамар православним Србима који једва састављају крај с крајем. Један Владика живи у „малом Версају“, где нову годину дочекује са стриптизерима, читајући новинске чланке у коме поново долазе на површину оптужбе за организовани криминал, блуд и противприродни блуд... а као резултат под истрагу долази онај који живи у Грачаници. Па таман да је Владика Артемије и џепарош који краде новчанике по јавном превозу, ред налаже да се најпре испита Василије Качавенда.

Пре неколико година Владика захумско-херцеговачки Григорије на питање новинара Студио Б да објасни народу зашто Владике живе у дворцима а народ у дроњцима (парафраза) рекао је како он нема ништа своје а кад умре са собом неће понети ништа осим мантије. Као да је упитан колико кошта улазница у Царство Небеско а не зашто владике, уз свој завет сиромаштва, у великом броју живе као руски тајкуни а њихова паства скапава од глади!? Од материјалног богатства нико ништа са собом неће понети, али је велико питање да ли ће нам архијереји на омекшалим плећима издржати терет крста који ће свако понети пред Господа.



Епископски двор у Новом Саду

Пре само неколико дана владика бачки Иринеј на РТС-у изјавио је како живи у двор(ц)у у центру Новог Сада који је изграђен пре сто година и који су опремили његови претходници а не он. Да преосвећени Владико, али у двор(ц)у који је србски народ зидао жртвом у времену када Владике нису морале да мисионаре међу Србима него само да их достојно представљају међу другима. Данас, када се не зна да ли је народ сиромашнији материјално или духовно, становати у дворцу и возити се у најлуксузнијем аутомобилу служи само на саблазан. Може ли се у том дворцу одвојити једна келија за владику који се обавезао на сиромаштво, један део претворити у музеј СПЦ а један ако треба и у народну кухињу? Не би ли се онда Срби још сто година поносили својим владиком? Не би ли се онда Вама поносили и они који су сазидали то велездање пре сто година?


Народна кухиња у Тимочкој крајини

Једне дневне новине су недавно објавиле преглед возног парка само седморице (од преко 40) епископа СПЦ чија укупна вредност износи 218 000 евра. Да ствар буде гора, све су то архијереји из епархија у Отаџбини. Они у дијаспори живе немерљиво скромније. Какав црни парадокс!



Паркингу испред патријаршије завиди и јачи сајам аутомобила

Зар ниједан Владика није чуо оне анегдоте Патријарха Павла које народ надугачко и нашироко препричава а у коме се изврћу руглу Владике које живе на високој нози!? Да ли је могуће да се нису запитали како је могуће да народ тако заволи Патријарха Павла због његове скромности, као да то није нешто што се од једног монаха већ и очекује!? Када се већ допустило да се падне на такве гране да нам се народ чудом ишчуђава када види скромног човека у мантији, откуд образ за овакво гурање прста у око народу!?

Није ни народ ништа бољи. Не треба се заваравати. Нису нам Владике пале с неба, него су то деца овог народа. Ево, по ко зна који пут окупљају нам се верници пред зградом патријаршије да „протестују“, „бојкотоју“, „захтевају“... као да је Црква некаква демократска партија или акционарско друштво. Али запитајмо се мало, од кога су видели да се непослушност толерише!?

Није ли Сабор донео одлуку да се начин служења Литургије не мења? Није ли чињеница да су се поједине Владике о ту одлуку оглушиле и игнорисале ауторитет Светог архијерејског сабора? Па треба ли се после чудити што долази до туча у храмовима, смућивања, навијања...? Треба ли се чудити појави тзв. „истинских православаца“ у Србији?

Владика Никанор банатски забрањује своме свештенству да саслужује са онима из епархије бачке. Атанасија Јевтића, такође Владику СПЦ, јавно назива „сином сатане“. Сваки муфљуз у мантији који негде нешто забрља радо је дочекан у банатској епархији, на рачун поштених локалних свештеника.

Они други нападају Никанора да је излапео, необразован и неваспитан. Да нема појма шта прича и шта ради. Забога, па ако је тако, шта ли тек мисле о народу који су му поверили!? Хризостом жички, Јован шумадијски, Игњатије браничевски,... већ пет година игноришу одлуку СА Сабора о начину служења Литургије и не видимо никакве суспензије. Иако је ово питање верном народу далеко битније од међусобног такмичења архијереја у кубикажи њихових нових "друмских мезимаца".


Оци Првог васељенског Сабора

Преосвећени архијереји, нити тај народ може без вас нити ви без њега. Нити ви можете прозбу да изговорите без народног „амин“ нити народ има коме да аминује без вас. Дозовите се памети, спустите се на земљу. То што вам је народ једном викнуо „Аксиос“ („Достојан“) није било само сведочанство ваше достојне прошлости него и позив да до краја останете достојни. Но изгледа нити је овај увелико обезбожени народ достојан бољих Архијереја нити Архијереји народа.

(Откр. 22;20)