Холивудске продукцијске куће направиле су још један епски филм- „2012.“ Иако је “Аватар“ по броју гледалаца, новца, а вероватно и награда, успео бацити у сенку ову причу о крају света, фама која прати „2012.“ показала се јачом од оне која је пратила „Аватар“. Наиме, слично као и „Да Винчијев код“, ако се сећате овог романа, и око „2012.“ сплела се читава „маркетиншка“ мрежа прича, сведочења, легенди, и „научних теза“ како је наводно базиран на истинитим догађајима.Календар древног, изумрлог, јужноамеричког племена наводно завршава се баш 21.12.2012, а када се томе додају још неке астрономске занимљивости, као и „пророчанства“ са различитих страна, довољно је знакова, тврде појединци, да ће тог дана нашу планету погодити нека страшна несрећа и да ће свет какав ми познајемо престати да постоји.
Не треба дизати панику. Не постоји ни један озбиљан доказ, нити наговештај да би се ишта слично могло дестити баш тог дана. Већина прича коју слушамо су „урбане легенде“ које настају тако што особа са полуинформацијом жели да се представи информисаном па шупљине у својој причи попуни маштом. Оно што нам се поред тога и плански сервира су тактичке игре маркетиншког тима који је радио на филму „2012.“, јер што се више прашине дигне то ће тема филма бити актуелнија за публику, а тиме и зарада већа. Ни календар Маја не завршава се 2012, у њему се помиње чак и 30 323. година. Али то ни самим Мајама не значи много јер је њихов свет нестао давно пре 2012.
Са наше стране, такође вам најтоплије препоручујемо да погледате овај филм. Не препоручујемо га као некакво ненадмашиво дело филмског стваралаштва. Много новца јесте уложено, глумци су солидно одрадили свој посао, специјални ефекти су на моменте изузетни,... али ништа што већ нисте видели. Такође, присутно је доста патетике и претеривања, тако типичног за холивудске продукције, али са друге стране, „кичма“ филма је оно због чега нећете зажалити што сте платили карту.
А
ко ћете послушати нашу препоруку, у биоскоп крените са породицом. Ово је прича о значају породице, значају вере и значају времена. Јунаци ове приче константно се боре са недостатком времена. Из сцене у сцену време добија „убрзање“. Времена је све мање а посла све више. Једино што им даје снагу да се боре јесте љубав према својој породици. Једино за чиме жале су пропуштене прилике да буду са својим најближима. У моментима очаја, када је очигледно да су им животи изгубљени и да им сва блага и сва моћ овог света не могу помоћи, они стискају у загрљај своје породице и сви заједно подижу очи к небу, ка Господу. Не моле га да им поштеди животе, нити траже од Њега од објашњења и оправдања, само се поздрављају с Њим, сигурни да ће се Он постарати за њихове фамилије и њих.Поставља се питање откуд овако снажна хришћанска порука из једне комерцијалне холивудске продукције!? Како то да се није појавио неки Супермен и спасао свет? Зашто порука није обојена неком „гринпис“ еколошком алтернативом и т сл.?
Наравно, јасно је да је тема далеко комерцијалнија у свом оригиналном издању. Катастрофа коју филм претпоставља је неизбежна и глобална. То филм чини примамљивијим за тржиште целог света. „Хепи енд“ је такође ту, као и просечни Американац који је спасао људску врсту од изумирања,... сви холивудски елементи су и даље ту. Међутим, то само иде у прилог нашој тези да је порука филма хришћанска. То доказује да су творци филма испоштовали све законе „шоу бизниса“ који владају Холивудом, и да им је циљ био комерцијалност а не филантропија, која се сама наметнула као каква нуспоследица.
Када су писци сценарија поставили скелет своје приче, поставило се питање, шта оваква катастрофа значи за обичног човека!? Шта је то што би човека натерало да су таквим условима бори за опстанак. Као и то, шта би „необичног“ човека натерало на борбу. Например, са којим мотивом би у такву борбу ушао председник САД, или неки руски мултимилијардер!? Одговор се увек сводио на исто- значила би им само и искључиво њихова породица. То је једини мотив са којим ће се публика идентификовати, било да се ради о просечном сиротану из Индије или председнику САД.
Друго питање било је- како ће реаговати они ликови који постају свесни да је њихова ситуација безизлазна!? Да ли ће пљачкати напуштене куће, да ли ће завладати анархија, насиље, нереди, да ли ће доћи до масовних самоубистава... Не, наравно да неће. Шта лопову вреди украдено благо када га за неколико минута чека иста судбина као и онога коме је украо!? Чему самоубиство када је питање хоће ли бити бржа ваша рука или рука природе!? Смрт је неизбежна. У том моменту сви проналазе веру и Бога. То је срж старе народне пословице „без невоље нема Богомоље“.Време се показује као изузетно благо које се несразмерно троши. Сви се разбацују временом док им се чини неограничено. Док имамо осећај да је време нешто што нам неминовно припада и што сигурно добијамо, не можемо да увидимо његову праву вредност. Тек када се суочимо са чињеницом да времена више нема, онда жалимо због начина на који смо га проћердали.
Катастрофа у којој свет нестаје дешава се сваког дана. Свакога дана, у сваком тренутку, неко негде у свету сазнаје да има неку неизлечиву болест, неко гине у саобраћајној несрећи, неко у природној или неприродној катастрофи... Земљотрес на Хаитију, подметнута бомба на пијаци у Багдаду, шиптарска заседа на Косову, пијанац за воланом у Висконсину,... све су то за неког и за његове ближње њихова лична „2012.“
Сваки тај крај је крај једног света. Збир ових катастрофа микросветова јесте катастрофа макросвета. Како се ти људи суочавају са својом „2012.“ било је питање којим су се водили и писци сценарија. Одговор на то питање није некаква велика тајна, али је нешто што ми углавном игноришемо док се и сами не нађемо пред таквим зидом. Зато се исплати погледати овај филм, па макар као мали подсетник да време не припада нама и да је сваки минут дар. Треба организовати своје приоритете тако да нас не ухвати недостатак времена, да имамо кога да загрлимо и да знамо коме да се обратимо за спасење.
**************************************************
Филм на јако леп и поједностављен начин даје научно објашњење библијског потопа. Ако се језгро Земље угреје, доћи ће до растреситости и покретљивости Земљине коре. То ће изазвати значајна и рапидна померања континената, услед чега ће настати серија суперцунамија који могу достићи и висине од неколико стотина метара. Због тектонских померања вода ће прекрити сву земљу. Тек са хлађењем језгра Земље кора ће се поново стабилизовати а вода повући у природна корита. 
0 comments:
Постави коментар