Порекло "новогодишње јелке"!

Божићна или новогодишња јелка је крипто-верски символ који потиче из јеврејске заједнице у Немачкој.

Јелка дефинитивно потиче из Немачке, али не можемо сасвим сигурно да кажемо и из ког периода. Посредно је везана за хришћанство, мада постоје и заговорници теорије да су Немци можда чак и пре христијанизације користили јелку у фестивалско-религиозне сврхе. Хришћанство је заиста многе паганске обичаје преобразило у хришћанско правоверје па ни ову опцију не можемо сасвим одбацити. Но ако су Германи и користили јелку пре хришћанства, она није била значајан символ њихове паганске религије. Тек негде у ΧVI веку «божићно дрвце» постаје популаран феномен у Немачкој а касније се он протеже широм римокатоличких и протестантских земаља, да би на крају «освојио» читав свет.

Пре «брендирања» јелке у западном хришћанском свету, и то у периоду XVI века, овај символ користили су Јевреји у Европи. Јевреји који су живели у Немачкој су у ово време били жестоко дискриминисани и трудили су се да што боље сакрију, или барем умање упадљивост своје расне, националне и верске припадности. Из тих разлога нису смели у својим домовима држати «меноре», седмокраке свећњаке, који се украшавају свећама током обележавања Хануке, празника светлости који Јевреји прослављају у време Божића (по грегоријанском календару).

Уместо да оките свећама менору, они користе "божићно дрвце". Јелка прилично личи на менору и јеврејима је било прилично лако прикачити свећице на њу и тако достојно прославити Хануку (фестивал светлости). Ако би их њихови суседи хришћани упитали за објашњење- увек би могли рећи да славе Божић. Немачким хришћанима се свидео обичај и врло брзо су га усвојили.

Немачко усвајање овог обичаја, а касније и код других народа, није нимало зачуџујуће. Наиме и у хришћанској теологији прославља великих празника везана је за појам «светлости» , а наравно да ни паљење свећа није никаква новина. Осим тога, којем детету се неће допасти украшено и светлуцаво дрвце, а Божић је управо празник када родитељи традиционално испуњавају што више жеља својој деци и труде се да их што више обрадују.

Већ у XVIII веку овај обичај дошао је и у Русију кроз царски двор и раширио се углавном међу (про-западном) високом класом реформиста у руском друштву. Касније се овај обичај раширио и у друге слојеве, па и међу Православне у Русији.

Крајем XIX и почетком XX века, углавном кроз процесе секуларизације и комерцијализације хришћанства, овај обичај проширио се по целом свету (слично као «Дан заљубљених», «Ускршњи зека», «Деда мраз»,...) па је тако дошао и код нас. Наша Црква ипак никада није прихватила јелку. Њена популарност код нас достигла је свој врхунац у «златно време комунизма» а већ од краја деведесетих овај обичај поново се гаси међу православцима у Србији док у «популарној глобалистичкој култури» и даље остаје широко коришћени символ тржишно оријентисаног псевдо-хришћанства.

Шта се крије иза свињске кијавице?

Цела фрка око „свињског грипа“ испаде на крају „мајмунска посла“. Појавио се „ниоткуда“ и почео да коси животе по Мексику, чак га људи почеше звати и „мексичким грипом“. На остатак света највећи утисак оставио је подсећајући људе на „кравље лудило“, „С.А.Р.С.“, „птичији грип“... а од када се појавила информација да је вирус „побегао из лабораторије“ подсети нас и на Сиду и друге сличне „незгоде“.

Елем, како се грип прозвао „свињским“ тако је опао извоз свињског меса из САД-а, а чак су и сељаци у Србији почели да продају свиње како би избегли евентуалну репризу ситуације са „птичијим грипом“ када су изгубили критчну зараду у послу са живином. Недуго затим заражен је и један војник у Америци, па је читава јединица стављена у карантин. Земље широм света почеле су да уводе ригорозне мере заштите на границама и да спречавају улазак путника из Мексика... све земље осим САД.

Управо из овог разлога спровели смо мало истраживање међу Американцима. Путем „Фејсбука“ изабрали смо неколико њих из различитих делова Америке и различитих друштвених слојева и упитали их за здравље и ситуацију у њиховим породицама. Добили смо врло интересантне одговоре.

Тек незнатна мањина била је забринута за своје здравље, али је имала поверење у председника „Обаму“ да ће решити ствар. Већина је одговорила како им је „мука“ од приче о свињском грипу и како се уопште не боје јер очигледно немају разлога, док год америчка администрација не затвори границе са Мексиком. Један део упитаних одговорио је како једва чека да на медијима јаве како их је Обама све спасао и како сада могу да се врате својим нормалним животима.

Различити аналитичари из различитих култура ове знакове читају као један експеримент који спроводи америчка администрација. Овај експреримент има два примарна задатка. Први је начин ширења вируса употребљеног као биолошко оружје и ефективни методи одбране. У те сврхе је изабран баш Мексико, као туристичка земља, а зато је вирус пуштан у поједине војне јединице и друге еснафе од виталног значаја за одбрану земље. Други задатак јесте манипулација информацијама и промоција одређених продуката Система, у овом случају председника Обаме. Он се јавља као врста „суперхероја“ који у одсдудном моменту спашава свет а Америка остаје уверена да је на изборима донела праву одлуку.

Оно што већина аналитичара превиђа или из неког разлога прећуткује, јесте наша ранија напомена о претходницима „свињског грипа“. Наиме, не тако давно појавило се „кравље лудило“, након њега имали смо „птичији грип“ а сада и „свињски“. Од раније имамо генетски модификовано воће и поврће. Можемо слободно претпоставити да у следећих неколико година следи „овчији грип, лудило или нешто сл.“ а затим масовно тровање воде. Резултат ових феномена је увек масовна продукција потенцијално опасне хране, али и појава „органске“, „чисте“ и „природне“ која је неколико пута скупља и не тако лако доступна свим слојевима.

Овакво стање већ сада доводи, а у будућности ће то бити још наглашеније, до концентрисане моћи контроле дистрибуције хране и воде, који су за човека далеко важнији извор енергије од нафте и гаса. Ономе ко има залихе фосилних горива или другог извора енергије, то неће много значити ако му неки други центар моћи контролише доток хране и воде.