Из године у годину на прослави годишњице почетка Карађорђевог устанка, слушамо представнике антисрбских власти како упорно кривотворе овај велики догађај наше пролости, који пошто пото покушавају да представе не као почетак борбе за слободну Србију, већ као наводни израз тежње наших предака да постану део Запада.Таквим лажним приказивањем историје, овдашњи властодржци покушавају да оправдају и историјски утемеље своје државорушилаштво и издају. За њих није скандал то што муслиман из редова власти треба да позива народ на скуп у Орашац. За њих је скандал, уколико ту неко примети било шта необично.
Гледамо како нам покушавају одвојити Војводину и како врше антисрбску пропаганду, приказујући Србе као ксенофобе чак и у ситуацији када цигански деликвенти кољу србског младића у сред Србије.
Када би се у данашњем велики Вожд Карађорђе неким чудом појавио на Сретење у Орашцу, несумњиво би се обрачунао са овом издајничком кликом, на њему својствен и ефикасан начин. А боље вероватно не би прошао ни његов недостојни потомак који у трагикомичним јавним наступима истиче како «требамо одбацити прошлост уколико је она препрека нашој будућности».
Па запитајмо се и то, шта би велики Вожд рекао нама данашњим Србима, који дозвољавамо таква национална понижења? Свакако, ништа похвално. За излазак из постојећег неприродног и тмурног стања, неизоставно су потребни управо нови Карађорђи, који ће нас пренути, сабрати и повести у ослободилачку борбу. Али такве људе нам Бог неће послати без нашег залагања и труда да их задобијемо и заслужимо. Они немогу бити изнедрени из народа какав смо ми данас. Предуслов, сваког политичког ослобођења, јесте претходно ослобођење себе самог из окова конформизма, материјализма, националне неодговорности и уљуљканости у лажни мир ове устајале духовне баре нашег времена.
