Мало је познато да су Немци у Другом светском рату морали два пута да потписују капитулацију, једном у Француској а други пут у Немачкој, у размаку од непуних 24 сата.Наиме, након Хитлеровог самоубиства крајем априла 1945. које му је остало као једина опција „бегства“ из безизлазне ситуације, ђенералима Вермахта биле су одрешене руке да преговарају о условима предаје. Њихов најважнији циљ пре свега био је да се предају западним Савезницима како би избегли робство под Совјетима и дугорочне посете Гулазима.
Комадант савезничких снага у Европи, Армијски ђенерал Двајт Ајзенхауер, који је десетак година касније постао председник САД-а, свој штаб у то време сместио је у просторијама Средње техничке школе у Ремсу; око два сата вожње источно од Париза. Немци су успоставили контакт са њим и хтели да започну преговоре о условима предаје. Одговерено им је да Савезници, по протоколу договореном у Казабланци 1943. између Рузвелта
и Черчила, у обзир узимају само безусловну предају на свим фронтовима. У ситуацији када су Руси већ увелико ушли у Берлин, када је Немачка била у расулу и на прагу потпуне совјетске окупације, Немци пристају на безусловну предају.У име Немачке у штаб ђенерала Ајзенхауера стигао је ђенерал Алфред Јодл, начелник ђенералштаба немачке армије, у пратњи мајора Вилхелма Оксениуса и ђенерал-адмирала Ханса Георга Фрајденберга. Пошто на чин Армијског ђенерала Ајзенхауера Немци нису могли да одговоре изаслаником у истом рангу, Јодла није примио Ајзенхауер већ представници његовог штаба. Јодл је у штаб ушао у моменту док је поред њега марширала колона заробљених немачких војника у пругастим затвореничким оделима.
Јодл и његови пратиоци уведени су у „планерску собу“ чији су зидови облепљени војним мапама. Сели су за сто и Савезници, у чијој делегацији су се налазили представници САД-а, Велике Британије, СССР-а и Француске, упитали су их да ли су спремни на безусловну предају. Јодл је потврдно климнуо главом и рекао „да“.
Немачка делегација стигла је у Ремс 06.05.1945. а капитулацију су потписали у ноћи између 06. и 07. маја, у 02:41 (07.05.1945.). Када је вест стигла до Стаљина, од њега је стигао одговор да он ову предају сматра „унилатерарним документом“ и да се капитулација има поново потписати у Берлину, што је учињено у следећој ноћи. Календарски, друга капитулација потписана је 09. маја (у ноћи 08. на 09.) и зато се тај дан, као „Дан победе над фашизмом“ у Западној Европи прославља 08. маја а у Совјетском Савезу, односно данас у Русији 09. маја. Нико не прославља 06. мај када су се Немци заправо предали.Прави разлог зашто су Совјети инсистриали на поновном потписивању крије се управо у датуму. Наиме, 1945. године православни Васкрс пао је на Ђурђевдан, у недељу 06. маја. Немци су се дакле предали на православни Васкрс. Символично су православни народи први зрачак слободе угледали управо на Васкрс. Над милион србских православних глава свештеници су певали „Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ
и сушчим во гробјех живот даровав“ управо у тренутку када су Немци погнуте главе изговарали „предајемо се“. Стаљин није желео да се победа над Немцима припише дејству било које друге силе осим Црвене Армије.Божијом промишљу, Стаљин помера дан предаје како би наговестио да православнима предстоји још много дужа и тежа окупација. Но управо овај Васкрс из 1945. и данас символише нашу наду у коначну победу правде и Васкрс снаге и славе Краљевине Србије, Царске Русије и целе Европе нација.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!
0 коментара:
Постави коментар