О "победи" спољне политике актуелне власти у Србији

Недавно гласање у Генералној скупштини Уједињених нација које је окончано позитивним исходом за Србију, овдашње актуелне власти представиле су као своју велику дипломатску победу. О лицемерју таквог става уверљиво сведочи чињеница да су евроатлантски савезници овдашњих власти гласали против Србије, док су у интересу Србије гласале углавном антизападне државе, о којима су овдашњи авроатлантисти говорили са подмсешљивим тоном изругивајући се свакоме ко се залагао за савез и пријатељство са таквим државама. Дакле, не може бити реч ни о каквој победи политике антисрбских власти, већ о поразу њихове идеје о томе како су западне владе наводно пријатељски настројене према србском народу. А истина је не само да нису пријатељске према Србима, већ ни према својим пуленма из овдашње власти, јер у супротном не би наложиле македонском и црногорском марионтском режиму да већ сутрадан признају лажну државу, и тиме упропасте покушаје Тадићевог режима да убира политичке поене на основу проглашене "победе".

Исход поменутог гласања у Уједињеним нацијама, може бити само победа идеје супротстављања америчкој хегемонији на глобалном плану. Такве позитивне промене са међународном плану, уливају наду и у могућност промене стања у мутној и жалосној друштвено-политичкој стварности данашње Србије.

Има ли фашизма у Србији?

Већ дуже од деценију и по, креатори антисрбске пропаганде из петних жила поушавају да србски национализам повежу са прокаженим идеологијама фашизма и нацизма, у контексту окривљавања србског народа за сва злодела на овим просторима. Управо због тога, свим србофобима савршено одговара јавно експонирање Срба који се позивају истовремено и на Србство и на идеологију национал-социјализма. Антисрбски медији стога и форсирају и преувеличавају бројност и снагу таквих група.

Као што смо видели, довољан је био један, практично анониман позив преко интернета, на скуп 11-ог октобра у Београду, па да се поново покрене медијска галама о наводном проблему "нацизма" у Србији. Али скуп је као и прошле године забрањен, јер антисрбска булумента очигледно не жели да се види колика је (мало)бројност србских "нациста", као што се то видело пре годину и по дана, када је такав скуп у Београду дозвољен. Тада су антисрбске власти и медији очито веровали да србских "нациста" има далеко више и да ће на годишњицу НАТО агресије, моћи свету и Србији да прикажу како нацизам наводно буја у Србији. Али срећом, потпуна малобројност "нациста" обесмилила је такав подухват а антисрбске власти поучене таквим искуством, више им не дозвољавају да се јавно окупљају. Само на тај начин, кроз прикривање њихове тоталне малобројности, моћи ће антисрби и даље да од комарца праве слона, и да граде мит о наводном бујању "фашизма" у Србији.

Међутим за разлику од овог махом измишљеног "србског фашизма", постоји реална и дејствујућа србофобија која је промотер и савремени носилац нацистичких и комунистичких антисрбских тековина из прошлости. Једна од таквих тековина свакако је и доношење новог Статута Војводине, који има јасну тенденцију утирања пута одвајању северне србске покрајне од Србије баш као што је учињено по нацистичкој окупацији 1941.године. А истакнути "антифашиста" и демо(но)кратски министар полиције Ивица Дачић, не само да даје подршку том сепаратистичком и неофашистичком подухвату, већ истовремено понизно моли анархистичко-анисрбски шљам да промени локацију свог скупа, који је у Београду најављен и одржан као реакција на најаву организовања "нацистичког" скупа. Од овог комуно-европејца ништа добро и није могао да очекује свако ко је иоле упознат са његовом прошлошћу и садашњошћу у којима је једнако служио антисрбским властима. Ипак, Ивица Дачић је у нечему веома доследан, а то је мржња непрестана према великим разобличитељима комунистичког зла, какав је ђенерал Милан Недић без чије жртве и родољубиве делатности, ни актуелни министар полиције вероватно не би био рођен. Надамо се да ће убрзо и србски народ у упадљивом лицемерју и безобразју овог комуно-демократског злотвора препознати, огледало целокупног политичког режима у Србији данашњице.