Ових дана када празнујемо Васкрсење Господа нашега Исуса Христа, мисли нам лебде и ка братској православној Русији и созерцавању њене давно срушене царевине о чијем васкрсењу сања сваки овдашњи православни монархиста и русофил, нарочито ових година када се као народ суочавамо са злоделима које нам антихришћанске силе константно чине. Ваљда управо због тога, тако често и упиремо поглед у братску православну Русију, коју је Бог, по казивању Светога Јована Кронштатског, одредио да буде подножје престола Божијег и борац за остварење правде Његове на земљи. Упиремо, надајући се да је и актуелна ситуација у Русији показатељ њеног уздизања и поновног покровитељства над Србијом.
Ипак, извесни потези актуелних власти у Русији, попут недавне изјава министра Лаврова, као да руше илузије о томе да се данашње власти у Русији боре за онај узвишени идеал који је красио многе руске цареве. А управо у правосалвној руској царевини, наш србски народ имао је верног покровитеља, па су стога разумљиве и оправдане наде оних Срба који заједно са православним руским народом, прижељкују обнову руске царевине, која би одложила долазак Антихриста најављен у Светом Писму а чијих је весника у овим безбожним временима више него икада пре. Свакако, хришћане може задовољити само Царство Небеско, али се ни земаљско отачаство и светиње у њему не смеју без борбе препустити антихришћанским силама. Због свега тога, природно је што нас духовно озарује читање и созерцавање познатих руских светоотачких пророчанстава о обнови православне царевине. Али исто тако, крепи нас духовно и свака потврда таквих пророчанстава уколико долази из других православних средина. Тим поводом, веома је значајан чланак “Атонски становници о будућности Русије” у коме су пренете белешке јеросхимонаха Јефрема са Свете Горе, о чудесима произашлим од чудотворне, мироточиве и крвоточиве иконе Светог цара Николаја и његове Свете и мученичке породице, и где су пренети утисци светогорских духовника поводом њиховох сусрета са иконом. Ради се о одушевљавањима и надахнућима која код духовника изазива чудотворна икона, очито као последица благодатног озарења које прозорљивим старцима, макар делимично открива будућност Русије. Ево неколико таквих утисака као и светогорских пророчанстава о обнови Трећег Рима, на основу белешки јеросхимонаха Јефрема.
Схимонах Анатолије, Грк из келије у скиту Капсокалида, који је више од 40 година на Атону, после пажљивог созерцавања иконе, рекао је: “То је велики догађај. Нужно је писати о њему да би сви сазнали. Пала је Русија. Пало је и Православље. Ако буде Цара у Русији, сви ће се веома уплашити и Америка ће побећи од ње. Они коју се латили оружја, од њега ће и погинути”. И брижно држећи икону у рукама, старац је рекао: “Биће Цара у Русији”.
Јеросхимонах Јоаким, Грк из келије покрај пештере Светог Нила Мироточивог, после служења ноћне службе, изашао је и рекао: “У Русији је милионе мученика. Русија ће сада подигнути главу и просветити сав свет”.
Игуман једног светогорског манастира на чијим зидинама стоји застава са натписом “Православље или смрт” трипут се закрстио иконом, узено руке ка небу и рекао: “Томе се ми молимо и чекамо, Руси ће ослободити Константинопољ”.
Духовник грчког Иверског манастира, јеросхимонах Максим, који је познати и најпоштованији духовник на Атону, на коме је прожинео 70 година, од чега 50 година служи свакодневно литургију крај Иверске иконе, на питање да ли ће бити Цара у Русији, уверено је дао потврдан одговор.
Старац Јосиф, монах ватопедски, 2001. године разговарао је са групом руских свештеника где је рекао и следеће:
“...Божија Мајка плаче, иконе плачу. Сада је време тешки дешавања у свету. Виновници тога су Јевреји. Њих ђаво побуђује да уништавју православље у Грчкој и Русији како би срушили препреке за стварање светске државе... И они нуде Турцима да заузму нашу државу. А Грчка има државну власт само формално, а суштински и практично, нема... Када Русија пође у помоћ Грчкој, Америка и НАТО ће се супротставити томе, да се не би сјединила два православна народа. Биће рат и погинуће милиони. Учествоваће и Ватикан како би спречио такво уједињење, али то ће бити време потпуног уништења ватиканског утицаја... Биће допуштење Божје да буду уништени они који сеју саблазни попут порнографије и наркоманије. Бог ће ослепети њихове умове да униште једни друге. После рата и чистке, обновиће се Православље не само у Русији већ и у свету. То ће трајати три, четири деценије, а онда ће доћи Антихрист.”
Послушник манастира Светог Пантелејмона, Георгије, имао је виђење на дан прослављања царских мученика 2001. године. Своје виђење је испричао најпре братији свог манастира па потом и светогорским старцима, и установљено је да није реч о прелести. Монах Георгије је видео брод са хиљадама путника који тоне и на коме пише “Русија”. Изненеда се појављује коњаник у војничкој униформи, коме је светлело лице, и пратила га светлост са неба. Његовим доласком, брод се спашава и враћа на нормалан курс. Тај коњаник био је Свети цар Николај.
Коначно, сва казивања савремених духовних горостаса по овом питању, могла би се укратко исказати следећим речима чувеног руског духовника, старца Николаја Гурјанова: “Господ неће дати Русији новог Цара док се не покајемо искрено за то што смо допустили иноверцима да оцрне и ритуално убију царску породицу... Света Русија никада није умрла и неће умрети! Молитва Светог цара Николаја одводи гнев Божји... Кад би ви знали како он тамо плаче за нас! Моли Господа за све и за сав свет. Цар због нас плаче, а народ о њему и не мисли... Од таквог неразумевања и нераскајања, неће се исцелити ране на телу Русије. Треба се молити, постити и кајати се...”
У 2002. години пред крај свог земног живота, на питање о могућности обнове руске царевине, старац је узвикнуо: “Цар долази!”
Значи ли то да је Старац Николај предвидео и остварење оне мере покајања која је потребна за обнову руске монархије? То ће свакако будућност показати, можда и брже него што мислимо. У сваком случају, чињенице да од покајања и преумљења свих нас који смо од предака наследили православни Крст, зависи и обнова истинске православне државности која ће задржавати долазак Антихриста и омогућити што већем броју људи пребивање у окриљу Цркве, подстиче нас додатно да се вратимо таквом крстоносном путу, или пак да се утврдимо или истрајемо на њему. Јер православно царство јесте и таква установа која нас подсећа на Царство Небеско и која нас у сагласју са Црквом Христовом, упућује на њега.
0 коментара:
Објави коментар