ИЗБОРНИ ЛАКМУС ПАПИР

Пред Србијом су нови избори, што значи и нови талас обасипања паролама, лажним обећањима, прљавом пропагандом и свеопштом демагогијом. А од свега тога, мука је не само оним Србима који су свесни деструктивности парламентарне демократије, већ засигурно већини народа у Србији а нарочито патриотама који су незадовољни или чак апатични услед релативно млаке реакције овдашњих релеватних политичких субјеката поводом "проглашења независности" Косова и Метохије и подршке тог чина од стране САД и ЕУ.

Многи патриоти који су на неколико претходних избора гласањем за СРС настојали да утичу на промену антисрбске климе у србском друштву, свакако постављају себи питање вреди ли поново допринети јаловој победи радикала, када су после свих избора последњих година увек формиране коалиције које су антисрбске у мањој или већој мери.

Ипак, чини се да овога пута заиста може бити другачије јер је упадљива једна потенцијално битна промена на домаћој политичкој сцени.

Наиме, својом непопустљивошћу у вези са питањем Косова и Метохије и променом односа према ЕУ, Војислав Коштуница је чини се дефинитивно иступио из антисрбско-евроунијатског корпуса и тиме помрсио рачуне својим дојучерашњим савезницима и менторима. Својим приближавањем радикалима, отворио је врата за стварање једне постизборне коалиционе владе која би у овом тренутку била какво-такво оптимално рeшење, односно знатно мање лоша варијанта од онога што имамо данас.

Дакле, постоји једна јасно уочљива промена односа снага на овдашњој политичкој сцени током задњих месеци.

Шта више, могло би се рећи да је сада први пут у постпетооктобарској Србији "антизападна" опција фаворит на изборима.

Вероватно због тога ипак вреди и поред свести о партијско-политичкој каљуги и свеопштој искомпромитованости свих водећих домаћих поитичара, поново изаћи на изборе и гласати за "изолационистичку" опцију, којој је овога пута придружена и коалиција око досадашњег премијера.

Јасно је да се од такве опције не може очекивати никакав суштински препород, али битно је да се макар прекине понижавање и спречи систематско разарње ових остатака Србије. Није и не може бити свеједно, да ли ће на челу државе и даље бити послушници Солане и осталих антисрбских и антихришћанских белосветских криминалаца који упорно настоје Србију да удаве у евроунијатском блату и то још у комадима, или ће пак на челу Србије бити људи који нису у таквој улози, па чак и ако су то били до скоро.

Предстојеће изборe, ваљало би схватити као својевстан лакмус папир, јер уколико после 17. фебруара и 17. марта и после ослобађајуће хашке пресуде за шиптарског крволока Харадинаја, победи у Србији коалиција Чанак-Тадић-Динкић-Чеда, то ће бити поуздан знак и Бриселу и Вашингтону и локалним нашим душманима да са Србијом може свако да ради шта хоће. Евентуална победа издајничких партија не би засигурно ни мало умилостивила наше непријатеље, јер како запажа Марко С. Марковић, што један народ показује више слабости, то само у већој мери раздражује своје непријатеље и навлачи их на себе.

Надамо се стога, да ће се реакција србског народа на најновија антисрбска злодела, исказати кроз резултат предстојећих избора, и да ће паразитска мондијалистичка квази-елита коначно бити збачена са србских леђа.