Сваког 17/30 марта, који ове године пада на Крстопоклону недљу Великог поста, наша Православна Црква између осталих празнује и Светога Патрика (словенски Патрикија), просветитеља ирске земље. Име овог светитеља данас је веома познато у свету и код нас јер му дају карактер симбола ирске културе, пре свега њене данашње популарне и комерцијализоване представе у којој се у први план постављају ирско пиво (у огромним количинама), виски, навијачка обележја као и вулгаризовани и динамичнији облици препознатљивог звука иначе мистичне и префињене ирске етно музике.Ипак људима је мало или нимало познато житије овог светитеља који као огњени апостол вере, велики подвижник и чудотворац, никако не може бити заштитник алкохоличара-пивопија, већ искључиво симбол православне духовности и светоотачког подвижништва.
Свети Патрик је рођен крајем четвртог века у једној знаменитој романизованој и хришћанској породици британских Келта. Најпре се звао Магон. Као шеснестогодишњег младића, отимају га приликом једног пљачкашког упада на британску обалу ирски пирати и одводе га на своје острво (Ирску) где га продају у ропство. У ропству, Магон добија од свог господара име Патрик, које он касније неће мењати. У ропству се потпуно посветио Богу, молитви и подвизавању. После шест година робовања успео је да побегне и пређе у Галију. Тамо је боравио неко време, док му од Бога није стигао упут да се врати у Ирску и почне проповедати у овој до тада незнабожачкој земљи. Проповедао је са великим успехом, чинећи чудеса и утољавајући духовну жећ келтског становништва јеванђелским поукама. Укупно је проповедао педесет година, после чега је Ирска постала православна Хришћанска земља, и то не било каква, већ најправославнја на Западу. До осмог века, дала је око 350 светитеља. Ирско правоверје било је контратежа франачком а потом и римском срљању у јерес. Заправо, Ирска је и после раскола 1054. године остала православна још неколико деценије, док је још било ирских епископа и свештеника. Тек кад је њих нестало, Рим је могао да тамо шаље своје нове кривоверне бискупе.
Келти су се попут Словена, показали као знатно плодније тле за искрено, масовно и дубинско примање и поимање хришћанске вере него други западноевропски народи. Исто је било и у Енглеској док је у њој доминирао келтски елемент, пре најезде Нормана.
Занимљив је први сусрет Светог Патрика са келтским краљем Лујгаром. Била је то ноћ обредне "инагурације" новог краља (Лујгара) на планини Тари. Те ноћи, по обичају све ватре на целом острву морају бити угашене, мора бити мркли мрак све док се најпре не упали пламен новог краља на планини Тари. Међутим те ноћи је била Велика Субота и Патрик је одлучио да на суседној планини (наспрам Таре) заложи огањ у част Васкрса. Келтским друидима око Лујгара појавило се виђење по коме се тај огањ са суседне планине разгорева и шири по целом острву, поставши већим од Лујгаревог огња. Нови краљ је наредио да му доведу тог "провокатора". Патрик је пред краљем почео проповедати Христа и чинити чудеса, на шта је Лујгар наредио да се за Патрика направе кочија са девет коња, каква по келтској митологији имају њихови богови (јер Лујгар је помислио да је Свети Патрик један од келтских богова који је дошао да му увелича светковину) Међутим, Свети Патрик се само захвалио и продужио пут.
Као што је познато, симболи Ирске су деталина са три листа и њена зелена боја, и то стога што је на примеру ове биљке Свети Патрик објашњавао народу догму Свете Тројице.
Надамо се да ће овај светитељ који је својевремено неколико краљева и кнежева привео Христу, и данас подстицајно деловати на све духовно жедне људе савременог Запада, и да ће их побудити да се врате оној вери коју је он исповедао, а коју је Запад у свом духовном суноврату давно изгубио.
0 коментара:
Постави коментар