Велики пост – Духовно пролеће

Почео је Велики пост, као духовна припрема за празник Христовог Васкрсења, и као период који је намењен нашем духовном прочишћењу. Одрицање од мрсне (укусне и јаке) хране и пића који подстицајно делују на греховни потенцијал човека, има за циљ потпомагање духовне борбе Хришћана и јачања њихове ревности ка испуњењу закона Божјег, не би ли задобили благодат Духа Светога и оснажили се у подвижничком успињању у борби за задобијање Царства Небеског.

Код наше браће православних Руса, период Великог поста, неретко се означава метафором "Духовно пролеће", која има занимљиву историју. Наиме, на стари пагански празник Масленице (масло-уље) наши словенски преци, славили су управо долазак сунчаног периода године, то јест испраћај зиме, у складу са соларним карактером своје религије у кокој је сунце главни објекат поштовања у природи и симбол врховног бога. Пошто последњи дан пред православни Велики пост пада приближно у исто време када се празновала и паганска Масленица, тај последњи мрсни дан је наследио назив Масленице, који се паралелно користи са називом Беле покладе ("кладити" - спустити, отпустити белу храну, која се једе у белој сиропусној недељи). И због тога што су наши преци навикли да празнују у том периоду, и овај последњи мрсни дан, осим назива и обичаја, наследио је и празнични карактер из предхришћанског периода. Само што смисао више није дочек пролећа као годишњег доба, већ дочек духовног пролећа, као периода духовног прочишћења за Хришћане. Повећана опуштеност за тај дан правдана је чињеницом, да није на одмет мало истресања и пражњења пред период појачаног самоодрицања. То је и Никита Михалков лепо приказао у филму "Сибирски берберин".

Зато су се код Руса за овај празник до данас задржале палачинке (блины) као неизоставни део празничне закуске. Оне симболизују управо сунце, али наравно у руском Хришћанству, сунце више не симболизује паганско божанство, већ најаву духовног пролећа односно духовног светлог преображаја личности и победу светлости (добра) над тамом (злим), која је оличена и у Светом равноапостолном кнезу Владимиру, чији је познати народни назив "Владимир - Сунце јарко".

Нека да Бог да ово предпролећно пролепшавање времена и ови сунчани дани заиста буду симболички весници нашег великопосног духовног преображаја. Преображаја у коме ћемо се напајати светлошћу Христове науке и изгнати греховно помрачење из наших срца. Иначе, наши преци који су на првом месту држали до Божијег закона, нису попут нас данас, мењали главно за споредно. Они су знали да је телесни пост само помоћно средство за духовну борбу против невидљивих стрела којима нас обасипа Кнез овога света, и стога су превасходно држали до духовног поста, знајући да ни телесни пост нема користи ако није праћен духовним.

Знали су такође и да су пост и молитва, најбољи лекови и против општенародних недаћа, јер се овим добродетељима привлачи благодат Божија, која је неопходан предуслов за успешну борбу и против земаљских непријатеља наших светиња и нашег отачаства.