Политичко-идеолошки антихришћански став, углавном је синоним за комунизам, односно комунистички однос према православној вери који је отворено негативан. Међутим, ништа мања опасност, не долази од оних, данас актуелних политичких снага које званично имају афирматиан став према православној вери, али суштински гледано, заговарају и промовишу антихришћанске вредности. Они заправо, православно Хришћанско учење покушавају да представе другачијим него што оно јесте, а то је подмукла антихришћанска делатност која своје делатнике чини ништа мање опасним од некадашњих комуниста. Такве политичке групације афирмишу савремену антихришћанску западњачку културу, идеолошко уточиште проналазе у западним друштвено-политичким токовима од Француске револуције до модерних западних демократија и идеје тзв. отвореног друштва као њиховог изданка, док православни поглед на државу и друштво и православно политичко деловање, проглашавају за екстремизам, фашизам и антисемитизам. Помажући све оне који покушавају да учење православне Цркве разводене модернизмом, подржавају и подстичу екуменизам као уједињење мимо Христа, и као религиозни вид глобализације који је комплементаран текућој политичкој глобализацији. Другим речима, такве политичке групације покушавају да православну веру прилагоде духу времена, како би се она попут савремених протестантских секти могла уклопити у антихришћански Нови светски поредак. Међутим сваки покушај да се Православље промени и модернизује, јесте заправо покушај да се оно уништи, јер је оно Истина и као таква, не може еволуирати, јер Истина је увек Иста и неизмењива. Дакле, покушај да се вера измени и саобрази духу времена, није ништа друго до покушај да се она уништи. Међу таквим политичким групацијама налази се и Демокртска странка, једна од владајућих политичких партија у савременој Србији, која покушава да представи како православна Хришћанска вера наводно није супротстављена духу модерног света. Наиме у једној идеолошко-прогамској брошури ове партије, чији су аутори активисти Демократске странке, мр. Александар Ђаковац (сада протојереј) и др. Војислав Милованивић, стоји следеће: "Посебан циљ политике Демократске странке је укидање погрешног уверења о супротстављености вере и модерног, како би противници демократије и реформи били лишени ослонца на своју квази-религиозност" (погледати овде).
Дакле, за ауторе ове партијске брошуре, квази-религиозан је очито и Свети Николај Србски који у својим Речима србском народу кроз тамнички прозор, демократију назива ђавољим изумом и који поручује свом србском роду да изабере Христа а не савремену богоотпалу Европу. А по аршинима демократских аутора квазирелигиозан би свакако био и јеромонах Серафим Роуз који сматра да човек из прошлог века, када би могао да дође у данашње време и увиди културу и идеале модерног света, неизоставно би помислио да је дошао у земљу имбецила. Идентичан однос о модерном свету имају и савремени грчки старци и уопште сви православни духовни горостаси данашњице који увиђају да дух модерног света а пре свега дух савременог Запада као његове духовне локомотиве, утире пут Антихристу. Али активисти Демократске странке, очито нуде србском народу неку другачију духовност а не Православље које је сасвим противно духу времена. Ако се осврнемо на досадашње деловање ове партије, видећемо да су такве идеје потпуно у складу са њеним делима, и да због тога ни мало не зачуђавају. Сетимо се и да је управо власт под доминацијом Демократске странке дала благослов за неуспешан покушај организовања антилитије хомосексуалних изопачењака 2001. године у Београду, и да је наложила организовано вођење деце београдских основних школа на отворено развратне представе у београдско позориште Душко Радовић, а да је средњошколцима у Србији пропагирала разврат као вредност кроз "играонице" и кампове које је министарство просвете под Владом ДС-а, спроводило заједно са сумњивим омладинским "невладиним" организацијама.
Имајмо на уму да је ова партија најзаслужнија за вишегодишње и планско разарање и понижавање србске војске као и за хапшење и одвођење Срба у злогласни лажни суд у Хагу, чиме се као друштвена вредност промовише понашање које представља примитивно изругивање освештаној косовској етици наших предака.
Није ни чудо, што текући злочин "проглашења" независности Косова и Метохије од Србије, ова партија настоји да прикаже практично као један мањи инцидент и непријатност а не као континуитет злочиначке политике Запада према србском народу. Но демо(но)крате јавно настоје да и такву осакаћену Србију наставе да гурају у чељусти сатанске Европске уније, у складу са захтевима својих западних газда.
Своју антихришћанску суштину ова партија потврђује и осудом недавног спречавања изложбе која велича шиптарског злочинца и терористу Адема Јашарија. Наиме, министарство културе Републике Србије, које је под контролом ове странке, издало је саопштење којим се ставља у заштиту ове нечувене антисрбске и антихришћанске провокације.Како уче Свети Оци, Бог кажњава непослушне народе и на тај начин што им устројава власти по мери њиховог греха. Заиста, ако нам Бог дубину нашег народног греха приказује као нешто што је сразмерно злу ових демонократских властодржаца, то треба само да нас пробуди и подстакне на покајање и повратак ка путу наших Светих предака.
Свакако да саблажњава чињеница да има православних свештеника који су чланови и симпатизери антихришћанске и антисрбске организације каква је Демократска странка која Православље покушава да прилагоди антихришћанском духу времена и која крајње млако реагује на покушај отимачине Косова и Метохије а притом штити промовисање антихришћанских шиптарских крволока у Београду. Но, препустимо Богу нека суди таквим свештеницима, нама је сасвим довољно да их препознамо као такве какви јесу и да их се клонимо.
0 коментара:
Постави коментар