КОСОВСКИ КРСТ

Иако су успех и јако позитиван утисак великог београдског митинга као и величанственог молебана пред светосавским храмом у великој мери упропашћени од стране разбојника који су искористили повољну прилику за своја злодела која антисрбски медији покушавају на подмукао начин да припишу свим учесницима београдског протеста, не можемо се отети утиску да су недавни догађаји везани за лажно проглашење лажне независности Косва и Метохије, проузроковали јак талас патриотског набоја и љубави према Светој србској земљи, као и пораст антизападног расположења у србском народу. Заиста, и студенти и средњошколци и бројни Срби из унутрашњости и широм србских земаља као и из расејања, исказују ових дана потпуну солидарност са својом браћом са Косова. Исказују праведан гнев због злочина према нашој држави. Гнев који није сачињен само од осећања гнушања према злу које се надвија над нама, и не само од осећања немоћи да се у већој мери помогне својој браћи, већ и од поноса па макар и подсвесног. Поноса на оно благо којим је Бог обдарио наше претке а због којег злочинци овога света неуморно кидишу на нас, не би ли нам га сасвим отели и погазили. Јер у свету који они граде, не сме бити места за узвишене ствари које штрче у сивилу духовно мрачног градилишта антихришћанског Новог светског поретка.

И док се наши непријатељи надају да ће тај дух поносног непристајања на отимачину Светиње спласнути, ми чврсто верујемо у његову постојаност, јер је новонастала ситуација у којој водеће западне владе више не признају целовитост Србије, такође једно трајно стање које сходно својој природи узрокује и трајну реакцију. Заправо, највновији антисрбски (зло)чин западних центара моћи јесте кап која је прелила чашу за многе Србе који су још увек полагали наду у "светлу европску будућност наше земље". Сада је засигурно и већини про-западно оријентисаних Срба јасно да НАТО пакт није бомбардовао србске градове због ондашњег режима, већ да је реч о планском злочину над Србством.

Уосталом стање ствари је такво, да је сасвим нереално очекивати смиривање актуелне ситуације, јер се чини да србско друштво веома близу незаобилазног раскршћа у коме ће морати да бира између пута понижавајућег утапања ових остатака Србије у Европску Унију и пута поносног одупирања непријатељу и непристајања на распарчавање Србије. Надамо се да ће данашњи Срби сасвим одбацити обезбожени Запад и да ће узљубити Бога у коме ће препознати своју снагу и свој ослонац. Јер наши преци који су ходили по таквом путу, знали су да је блажен свако ко трпи прогоне и неправду ради истине и правде Божије, и да је велика плата његова на Небесима. Ако желимо и ми њихови потомци данас да ходимо по тој Светој стази, не смемо запасти у очајање и малодушност већ у савременој несрећи, препознати неминовност своје крстоносне судбине. Ма колико да смо обезбожени ми данашњи Срби и ма колико да не маримо за закон Божји, ми смо од предака наследили изабраност да на "страшном месту постојимо" то јест да будемо прва линија одбране од сатанских слугу из људског рода који војују против човечанства. Од таквог бремена побећи не можемо, и када би смо то хтели, као што то покушавају данашњи упорни поклоници евро-унијатског лажног раја .Чврсто верујемо да ће Србство одлучно препознати, прихватити и уздићи свој Крст, јер ће само тако моћи да искује свој мач којим ће у своје време истерати све уљезе из својих Светиња..