Уништен и на слици!

Када је србска полиција крајем протекле деценије ликвидирала шиптарског крволока Адема Јашарија, вероватно нико није могао ни да предпостави да ће иста та полиција кроз десет година имати задатак да штити слике овог злочинца изложене у центру Београда, од србских патриота који су ипак успели да спрече још једно понижење за србски престони град. Такав драстичан обрт по питању употребе србске полиције, најбоље говори о ситуацији у данашњој Србији и нарочито о издајничким структурама њених власти. Ипак, неуспех ове манифестације (чији званичан назив вероватно нису запамтили ни сами организатори) свакако улива наду сваком србском патриоти по питању даље борбе за опстанак Србства. Организатори и домаћини те провокационе манифестације, ипак су сувише потценили Београд, уколико су мислили да ће тек тако спровести у дело своју погану замисао. Њихово кукање за исцепаном сликом свог љубимца, нама србским патриотама даје снагу и подстицај да и у будуће сузбијамо сличне покушаје, који вероватно представљају својеврсно опипавање србског народног пулса пред битне догађаје који се најављују у скорој будућности.

О "уметности" изругивања над србским жртвама

Но осврнимо се мало на форму ове антисрбске провокације, кроз коју се изругивање над србским жртвама врши под плаштом уметности.
Без обзира на изговоре и објашњења организатора "изложбе" и аутора "радова" у питању је очигледна провокација под плаштом модерне псеудоуметности. Уопште та савремена псеудоуметност служи за перфидно промовисање политичких и аморалних порука у циљу релативизације и ублажавање негативног односа према очигледном злу. Циљ је био постављање слика шиптарског крволока у сред Београда. Не би било спорно да је злочинац приказан у негативном контексту, али овде о томе нема ни говора. Уопште, прича о уметности и "поп-арту" служи како би организатор могао да "врда" и филозофира како то што је изложено уствари није оно што заправо јесте.

Нема ни говора о томе да је у питању некаква критика "косовског друштва", како би неки хтели да прикажу.Та "изложба" и њени аутори, ништа не говоре о злочинима над Србима, који су нажалост главна карактеристика шиптарске популације на Косову. А чак и та прича аутора о поређењу популарности Адема Јашарија међу Шиптарима са популарношћу Елвиса Прислија у Америци, то није никакав негативан контекст, бар не са становишта излагача, организатора и уопште гледишта савременог света који у том певачу (нажалост) не види ништа лоше, баш напротив.

Но, можда је и добро што се организују овакве манифестације, јер такве очигледне провокације, увек ће изиритирати сваког иоле нормалног човека. Надамо се да ће свако слично гурање прста у око Србству, имати ефекат бумеранга и да ће пренути данашњи успавани и већ превише понижавани србски народ.