БОЖИЋНА РАЗМИШЉАЊА

Овогодишња Божићна посланица Његове Светости и Светог архијерејског Сабора, све нас православне Србе данашњице, подстакла је на преиспитивање свог односа према празнику Рождества Христовог, и односу према нашој вери уопште. С правом и преком потребом скренута је пажња на чињеницу да већина нас данашњих Срба, доживљава Божић крајње површно, нешто као породичну реликвију или пуки фолклорни привезак. Мало нас се вратило оном суштинском и дубинском Православљу, у коме се на првом месту налазе прослављање Бога и брига за своју душу и свог ближњег. Шта више, православни празници код нас постали су данас често пуки поводи за конзумирање јела и пића у великим количинама.

Намеће се стога питање, да ли ће се србско празновање Рождества Христовог ускоро претворити у савремено западњачко поимање Божића, које је крајње секуларизовано и обездуховљено. Заправо, Божић на Западу за огромну већину тамошњих људи и нема више ни најмање везе са Христом. То је један зимски празник чији су синоними: потрошња, преждеравање и нерадни дани. Утолико су и бесмисленије и штетније тежње овдашњих "православних" модерниста ка одбацивању предањског православног календара у Србској Цркви а за прихватање гегоријанског. Нама и не треба духовно јединство са актуелним западним безбожништвом већ јединство са Христом и Божјим Светитељима. Најбољи начин да помогнемо народима Запада јесте да сачувамо чистоту вере, и тиме и њима омогућимо да је препознају као Истину и да јој приступе, што све више духовно жедних западњака и чини.
Као оличење секуларизације прослављања Божића на Западу, стоји такозвани Деда Мраз, као карикатура Светог Николе, једног од најпоштованијих светитеља како у Срба тако и у васцелом Хришћанству. У вези са тим, било би заиста лепо и корисно да се покрене уз иницијативу или благослов црквене јерархије, једна свеправославна делатна иницијатива за повратак Светог Николе на место дечијег Божићног дародавца, а за протеривање Деда Мраза као симбола трговачког менталитета и атлантистичког течног смећа званог Кока- Кола. А не треба заборавити ни чињеницу да су код нас управо комунистички безбожници устоличили дотичног имагинарног "Деду" на место на којем се до данас налази, и то као синоним празновања Нове године по римокатоличком календару, што представља колективан грех готово читаве нације, која уместо духовне припреме кроз молитву и пост за долазећи празник Рождества, упада у еуфоричну слављеничку грозницу која кулминира баханалијама у најлуђој ноћи. Уосталом, није ли тај однос Светога Николе и богомрске измишљотине зване Деда Мраз, одличан повод за почетак једне свеобухватне православне културне револуције која је преко потребна? Њене искре већ постоје, а њен метод наравно не треба и не може бити насиље и пуко пропагирање забрана, већ пре свега нуђење одговарајућих алтернатива владајућем културном смећу. А све то у службу духовне и моралне обнове у Срба и других традиционално православних народа.

Оно што даје наду да се ипак нећемо срозати на ниво савремених западњака, јесу оне нити које нас вежу за искон, а којих ми услед све те рутине која данас прожима наше животе, најчешће и нисмо довољно свесни.

Наиме, у навечерје празновања Рождества Христовог као и на сам дан празника, и ми данас ложимо храстово дрво - Бадњак, што су чинили и наши преци још од праисторије, а посебно од периода охристовљења, када овај древни обичај добија хришћански смисао. И што је још битније, како за Васкрс тако и за Божић, сви данашњи србски свечари поздрављајући се и честитајући празник, враћају се макар на трен, оном чудесном, древном и освештаном језику, на коме се никада није псовало нити празнословило. Тако се макар и несвесно прочишћавамо и удаљавамо макар за трен, од свеопште вулгарности и других смрадних болести духа времена којима обилује данашња цивилизација и којима смо оковани. Ове нити традиције којима смо упркос свему везани за наше Свете претке, везују нас чвршће и за њихове идеале, од којих је главни и основни идеал - уподобљавање Христу Богу. Нека нам Богомладенац Христос подари свако добро и нека нам да памети, снаге и понајвише смирења, како би смогли снаге за преумљење и покајање од свеопштих наших преступљенија, не би ли чвршће пригрили и узљубили пут који нам је утабао још Светитељ Сава као највећи и најсветији из нашега рода. Нека нам да снаге да на многаја љета и са све више љубави и жара, из године у годину кличемо:

Христос се роди!

Ваистину се роди!