Објашњење црногорског режима, зашто не дозвољавају високодостојнику хришћанске цркве да уђе у сопствену епархију је то да је Владика Филарет осумњичен као «јатак» србских хероја Др. Радована Караџића и ђенерала Ратка Младића. Треба ли подсећати да су и Др. Караџић и ђенерал Младић још увек званично само осумњичени и пред једном антисрбском установом као што је хашки тзв. трибунал.
Потез Владике Филарета је свакако интересантна тема за теолошку анализу. Да ли је хришћанину дозвољен штрајк глађу? Ако буде приморан да пости до смрти, да ли ће то бити самоубиство? Треба ли Владика хришћански смерно да трпи неправду и христоборство црногорских потурица?
Пре свега, морамо јасно указати на чињеницу да се власт у Црној Гори јасно дефинисала као антисрбска и антиправославна, односно антихришћанска. Осим демагошких одредница које су их смештале у ове категорије, потурице су свој став и у пракси потврдиле угошћујући траженог терористу Чекуа као «државника», затим минирајући, рушећи и скрнавећи храмове СПЦ, додељивањем титуле «почасног грађанина» председнику НДХ Стипи Месићу, и коначно забраном уласка у Црну Гору србском Владици.Подсмевање како Епископу Филарету и његовом мучеништву, а тако и свим хришћанима света настављено је писмом Јусфа Калемперовића, министра унутрашњих послова ове прве приватне државе у свету, који обавештава Владику да је «једна од опција за добијање црногорског држављанства и женидба црногорском држављанком».
Друга ствар коју треба да појаснимо пре него што пређемо на духовни смисао овог чина јесте да потурице никако не смемо мешати са Турцима. Ми знамо да «када је Турчин крвав до лаката, потурица мора бити до рамена», па тако знамо да оваквих случајева није било ни у време Турске владавине балканом. Да се мало шта променило по питању односа са Турцима говори и чињеница да је нашем Епископу подршку упутио и старешина пљеваљске џамије, имам Самир Кадрибашић који је коментарисао случај речима да се ради о «кршењу људских права незапамћеном на подручју Црне Горе».
Са духовне стране
Свети Филарет Московски учи нас да «љубимо непријатеље личне, сатиремо непријатеље отачаства и гнушамо се непријатеља Божијих», а ово што се дешава епископу милешевском сигурно није лични анимозитет. Ради се дакле о систематском затирању србског и хришћанског трага у некада поносној србској земљи. То оправдава борбу коју је прихватио Владика Филарет, и даје светачки ореол његовом мучеништву.
Владика Филарет нажалост нема прилику да дигне на устанак своје верне па да јуначки одбрани своја права. Али зато је нашао начин да се против Система бори оружјем Система. Наш Владика ову борбу не може да изгуби, или ће потурице попустити или ће на рукама носити крв још једног мученика Христовог. Његова евентуална смрт не би никако била самоубиство, као што није самоубиство ни смрт Војводе Синђелића, или смрт монахиње која се, бежећи од разбојника, баца са куле да би избегла телоскрнављење. То је јуначка смрт, жртвовање за веру хришћанску.
Светачки ореол већ светли око главе Владике Филарета, Срби и други хришћани, крените на поклоњење свештеномученику.






















