Једном Србину у Аустралији није се допала идеја да, у Хрватској мега популарни, нео-усташки певач Марко Перковић «Томпсон» шири свој усташлук и расизам и по Аустралији. Није се сложио ни са закључком пријатеља да се ту ништа не може урадити, издвојио је двадесетак минута свог времена и покренуо лавину. Из разумљивих разлога тражио је да остане неименован, али је пристао да нам каже нешто више о свом «подвигу». «Нема ту много шта да се прича. Један дан сео сам у кафић са неколико пријатеља и један од њих поменуо је како «Томпсон» долази у Аустралију и певаће у Сиднеју за нову годину. Питао сам их шта мисле како то да спречимо а моји пријатељи одговорили су ми да ми ту не можемо ништа да урадимо. Ситне смо ми рибе, кажу моји пријатељи, ко зна колико су они новца уложили у то а шта ми можемо без пребијене паре, и коме да се жалимо.
Отишао сам до новинарнице, узео неке хрватске новине у којима се рекламирао концерт, дошао кући и сео за компјутер. Читава акција трајала је неких двадесетак минута и то само због тога што имам спору конекцију за Интернет, иначе би то ишло и брже.
У то веме у Аустралији је трајала предизборна кампања, знао сам да ми не вреди да пишем политичарима јер они неће пред изборе никоме да се замерају. Изабрао сам две телевизијске емисије које се баве сензационализмом и ово им је одличан материјал. Они су ме игнорисали, али има ко није. Трећи мејл послао сам Јеврејској организацији «Б'ринаи Б'ритх» која се бави заштитом људских права и борбом против клевета. Они имају своје подружнице у целом свету и било је довољно да њихово име укуцам у Гугл и да добијем њихову имејл адресу у Аустралији.
У Гугл сам укуцао и реч «Томпсон» и за пар секудни добио сам снимак са јутјуба где пева о Јасеновцу, и то преведен на енглески. Преко Гугла сам добио и још који чланак о организовању неонацистичких концерата у хрватским клубовима у Аустралији. Све сам то лепо запаковао, потписао, и послао људима. Даље је остало на томе колико је Јеврејска заједница утицајна у Аустралији. О томе смо могли читати пре неки дан у високотиражним новинама «The Age» где су пренели протест Јеврејске заједнице.
Ефекат би сигурно био и далеко јачи да нисам само ја писао, зато и желим својим примером да покажем свима да ако свако од нас уради колико може, заједно ћемо урадити велико дело.»
Заиста, овај наш сународник је без много одрицања успео да покаже читавој србској заједници у Аустралији, а вероватно и целој дијаспори па чак и матици, како свако од нас треба најпре да се пита шта сам ја до сада урадио за Отаџбину, а не шта је Отаџбина урадила за мене.
Можда није успео да забрани концерт, мада и то остаје да се види, али је успео да макар мало подигне степен свесности шире светске јавности о позадини балканског сукоба. Уосталом, не може се сваки дан у светској штампи прочитати реченица «Хрвaтске усташе су у сарадњи са нацистима побиле стотине хиљада Јевреја, Срба и Цигана» као што је 9.12. објављено у мелбурншком Ејџу.
Све то без и једног јединог динара, за само двадесетак минута свог слободног времена.
P.S. Оригинални чланци могу се видети овде и овде.
0 коментара:
Објави коментар