понедељак, 10.децембар.2007.

ПЕДЕРСКА ДИЛЕМА- У Скупштину или у Хрватску!?

Један од педера са блога "Б92", П. Аздејковић, недавно је свој прилог почео речима: «Javno priznajem da sam ljubomoran na Hrvate.»
Добро, да видимо зашто је један педер из Србије љубоморан на Хрвате. Аздејковић почиње своју жалопојку: «Ljubomoru osećam i svake godine kada se u Zagrebu organizuje gej parada, dok je u Beogradu parada još uvek misaona imenica.»
"хрватски понос"

Да, заиста, педери већ годинама марширају Загребом. Осећају се сигурнима и заштићенима, што би се рекло «свој на своме». Истина, било је инцидената на првој паради када су се хрватски десничари (нео-усташки покрет) побунили против парадирања мужеложника, али у даљем тексту видећемо колико се променио став нео-усташа према овом, за Хрватску врло значајном, годишњем окупљању. Пар година касније, на паради педера у Загребу догодио се и један «међународни инцидент» када је једна од учесника параде, лезбејка из Београда, подигла три прста те одмах била приведена због «нарушавања јавног реда и мира».

Дакле, парада педера у Србији је и даље мисаона именица и то страшно мучи педере са Б92. Толико их мучи да је Аздеjковић «пукао од љубоморе». Ево зашто: «Pukao sam od ljubomore kada su Hrvati dobili prvog otvoreno gej učesnika „Velikog brata“, dok naši, i kad im na čelu piše, neće da saopšte tu „strašnu“ činjenicu.»
"србски националисти разбијају једини покушај параде педера у Београду (2001.)"

Љубоморан је што се педери у циркуском програму «Великог брата» (преузетог из културе «Џери Спрингер нације») не декларишу јавно као педери. Без бриге Аздејковићу, сав нормалан свет то смеће од програма назива «педерским програ
мом». Неке од Западних држава, као например Аустралија, имали су чак иницијативе Владе да се програм забрани због нарушавања јавног морала.

Но ни то није најгора вест за педере на Б92, Аздејковић иде даље и каже: «Ali, kap koja je prelila čašu jeste vest da su Hrvati dobili i prvog gej kandidata na izborima za Sabor. dotični ne dolazi iz neke leve ili liberalne partije, koje podržavaju prava seksualnih manjina, već iz jedne nov
oosnovane desničarske, konzervativne partije.»

Заиста су ти Хрвати, и Хрватска у целости, барем за два копља изнад нас када се ради о педерима и сличним изопаченицима. Сећамо се да је пре неку годину један хрватски судија (такође нео-усташке провенијенције) покушај силовања тамнопуте америчке кошаркашице у Сплиту и забијања прста у анални отвор изједначио са руковањем, те оптужено
г манијака ослободио одговорности. Ово је такође «мисаона именица» у Србији и остатку света. Сада су се ево нео-усташки политичари реорганизовали, регистровали странку «Хрватски Збор» која је усвојила програм базиран на Мусолинијевој «доктрини фашизма» и за Сабор као носиоца листе кандидовали Винка Калинића, декларисаног педера.

"Винко Калинић и познати нео-усташки активиста Марко Перковић "Томпсон". Само саборци или и нешто више?"

Како онда да не схватимо Аздеjковићеву озлојеђеност на своје окружење? Хрватски фашисти кандидују педера за Сабор, сексуално злостављају припаднике других раса и то законски изједначавају са руковањем, сваке године педери свих земаља слију се у Загреб
да прославе «загребачки понос»,... а он јадан заглавио ни мање ни више него у Србију.

Педер са Б92 се толико одушевио овом вешћу о изборима у Хрватској и толико позавидео Хрватима да је дошао до генијалног закључка: «Imam dve mogućnosti: ili da poslušam poruku grafita sa zida zgrade SKC „Pederi u Hrvatsku“, ili da stvar uzmem u svoje ruke i kandidujem se za Skupštinu.»

Како год учинио неће погрешити. Прва опција у
срећила би све. Био би то еквивалент пуштања орангутана рођеног у зоо врту да живи слободно у свом природном окружењу. Обрадовао би се он сам, а уз њега како Хрватска тако и Србија. О овој иницијативи треба хитно обавестити бројне НВО активисте и Хрватску амбасаду у Београду како би се све реализовало што брже и ефикасније. Друга опција је такође већ опробана јер и на прошлим изборима у србски Парламент ушло је неколико педера, наркомана, нерадника, петоколонаша,... дакле ни ту не би био усамљен.

"Није све тако црно за несрећног Аздеjковића"



P.S.
Верујемо да би чак остварио и далеко бољи резултат него његов хрватски брат, колега (шта ли су једни другима) који је на изборима освојио цела 24 (словима: двадесетчетири) гласа.

2 коментара:

Анониман је рекао...

vrh!

Теодул је рекао...

А може се посматрати и као "дно".