Како је страшно бити Србин у Србији. Још ако је тај Србин и православни хришћанин, лакше би му било живети и у Пакистану него у Србији под влашћу лажова и лицемера који се генерално зову демонократама.Пре неколико дана забранили су навијачима да носе заставе. Може фудбал да се игра, али само без навијача. Има људи који не прате фудбал па им то није тако страшно, а питање је да ли су приметили да је по том закону забрањен национализам на стадионима?! Забрањено је јавно испољавање љубави према свом народу и својој земљи! Само у Србији! То је страшно, то је окупација душе на мала врата. Одузимају нам се и «орвеловски» центиметри кубни унутар сопствене лобање.
Да је ико од законопотписивача икада видео безличну масу по спортским аренама Западног света приметио би да до јединог узбуђења долази када се пева химна и када се шире националне заставе- када се јавља национализам! Како се ту не морамо угледати на претрули и гњили Запад, макар површно како и они то схватају?
Нешто пре тог колонијалног декрета, повереник америчког губернатора на Балкану, Борис Тадић, патетисао је откривајући споменик Душану Јовановићу кога су пре десет година на улицама србске престонице до смрти претукли хитлеровци. Какво лицемерје, неки тамо Иштван Фендрик је у сред Београда убио Душана Јовановића (као да се радило о 1917. а не 1997.) и Тадић то користи за позив на обрачун са србским националистима. Да ли је Тадић на страни Душана Јовановића и Србије или Иштвана Фендрика, Мађарске и Хортијеваца? Сећамо се да је слично реаговао и пред прошле изборе када је тражио обрачун са србским националистима након што је неки израелски мужеложник добио по њушци због опипавања мушких дупета у некој београдској кафани. Тадић је дакле осетљив на права оних којима је већ испричао да у Србију могу без гаћа, да се Србија цела нагнула преко плота и забијајући нос у дупе Запада не хаје ко се мува око њеног.
Па шта Иштван Фендрик има са србским национализмом? Читава Србија је у духовном јединству са малим Душком, а нама се подмеће некакав Иштван. Родитељи су Душану Јовановићу поставили спомен плочу, сада је и Тадић прилепио једну како би се пред изборе усликао под њом. Пошто је породица Јовановић поставила плочу на ћирилици, Тадић је ставио једну на латиници, ваљда да и Иштван уме да прочита шта тамо пише.Трагичну смрт Душана Јовановића користе и други Сорошевци за кампању о наводном расизму и сегрегацији у Србији. Преписују из уџбеника САД и желе њихову расистичку и ционистичку прошлост да накаче и Србији и другим слободољубивим земљама и народима.
Па у време када су газде Б92 и сличних сервиса колонијалне власти бомбардовали србску престоницу (како 1944. када ни једном нису ударили на Загреб, тако и 1995. и 1999.) ми смо по којекаквим јамама скапавали заједно са Циганима. Ближи су нам православни Цигани од свих белих пагана, хитлероваца и сорошеваца. Тиме не оправдавамо ни поједине циганске банде које не дискриминишу у свом терору, али тако нећемо оправдавати ни било које друго антисоцијално удруживање на које данас позивају Сорошеви легионари у окупираној Србији.
У Новом Саду стиже предлог да се негдашњој «Великој Србској Православној Гимназији» врати њено оригинално име. Сорошевци су одмах кренули са сатанизацијом и медијском пропагандом у коме Србију представљају као какву џамахирију. Не признају да на Западу више од половине образовних установа у свом имену име религијску одредницу. На страну што је ову Гимназију и подигла Србска Православна Црква, односно њени верници који су је управо тако и "крстили". Нико дакле не тражи повраћај имовине, само признање историјских чињеница, но «деца револуције» мисле да време почиње од њих и да се завршава са њима. Близу се истине, завршава се њима, али не и са њима.
То је онај Нови Сад у коме се пре неколико дан одиграла «Мала драма човечанства». У њој смо препознали глумце, статисте и публику, али нико се није упитао ко је режисер и продуцент. Исти онај који је режирао и «Велику драму човечаснства». А ми опет звиждимо и/ли тапшемо уместо да разјуримо све те паразите и хијене. Да питамо мало Чанка, «је ли дебељко, где су новци од дроге коју ти је кум, под твојом влашћу, растурао србској омладини? Јеси ли надокнадио штету националној телевизији за лупање њеног инвентара, јеси ли се покајао и тражио опрост од србског народа што си лупао национална обележја и газио по србској тробојци?»
Да упитамо и Чеду, је ли балави наркоманчино, шта ти тражиш у србској Атини? О каквом ти фашизму говориш кад је под твојом чизмом Србија била у горој диктатури него под сто Милошевића!? Ти који си полицију државе Србије користио како би шверцовао хероин!!! Знамо да образа немаш, али како немаш страха од праведног гнева србског народа у окупираној Србији?
Србија је изгубила своју аутентичну десницу. Нема никога да поведе отпор Систему. Радикали су део тог демонократског система, ДСС је килав и безутицајан. Аутентични покрети не постоје или се огромним страним донацијама заводе на странпутице космополитизма или неонацизма. Долазимо у ситуацију да нам се србска младост, сита лажи и љигавости демонократског система, сврстава са србомрзитељима попут дотичног Иштвана јер нема другу алтернативу.Нама треба народно преображење, немамо више на кога да чекамо. Овакви какви смо, недостојни наших предака са Солунског фронта, ми морамо да потегнемо колико је у нашој моћи. Ко данас није спреман да живи за Отаџбину тај ни сутра неће бити спреман да за њу умре!
Давимо се, до гуше смо у избљувцима Сорошевих подрепака. Дошло је време за активни отпор, време да их се подсети: «Е господо, мало сте се зајебали, ко на нас крене- из места је најебо!»
0 коментара:
Објави коментар