После недавног "антифашистичког" скупа у Новом Саду, медији су се (иако стидљиво) поново осврнули и на деловање такозваних екстремно левичарских групица у Србији, окупљених у такозваном "Социјалном фронту". Поменути самопрокламовани и лажни борци за социјалну правду, у улози правих правцатих керова Ненада Чанка и Чедомира Јовановића, били су главни изазивачи нереда на поменутом скупу, што су антисрбски медији сасвим заташкали.Пошто рекосмо да су у питању лажни борци за идеал социјалне правде, ваљало би образложити такву тврдњу.
Лажни су зато што су на поменутом скупу у Новом Саду показали спремност за заједничко политичко деловање са владајућим капиталистичким партијама. Поставља се питање, какви су то борци за социјалну правду који шетају раме уз раме са члановима ЛДП-а, ЛСВ-а, ДС-а и осталих капиталистичких партија које предводе челници владајуће класе?
Такође, дотични "антифашисти" и "борци против капитализма" из "Социјалног фронта" уживају заштиту једног дела експлоататорског режима у Србији. Наиме, иако су "антифашисти" на новосадским демонстрацијама организовано каменицама, моткама и бакљама напали жандармерију, она је добила наређење да не интервенише против "антифашистичког" настраног олоша већ против оних који су заједно са жандарима били мета каменица. У самоодбрани, жандари ипак приводе и двојицу "антифашиста", али убрзо добијају наређење да их пусте, што ови невољно и чине. Према томе, какви су то борци против експлоататора који у експлоататорском капиталистичком режиму уживају статус заштићених белих медведа?
Или како назвати оне који се попут јудео-масонских лихвара и њихових лихварских слугу декларишу против хришћанске вере, родољубља, идеала здраве породице и моралног друштва? Циљ јудео-масонске глобализације јесте разбијање свих здравих заједница којима човек припада а које му чине природну и органску заштиту од спољних тежњи. Стога они и настоје уништити патриотизам и национализам као темеље одбране државе и нације и сломити остатке хришћанског морала, не би ли савремени човек сасвим постао обезличени грађанин и потрошач испраног мозга који ће бити подложан свакој врсти експлоатације. Ти глобални жидовски лихвари, желе да дрво националног идентитета државотворних европских народа, сасвим одвоје од матичног корена, не би ли га тако сасеченог, гурнули у ватру. Када је човек отуђен од хришћанске етике, неминовно постаје роб својих необузадних нагона а преко њих робује и бездушној рекламаторској капиталистичкој култури.Стога се да закључити да екстремно левичарске групице којима сметају исте оне вредности које сметају и јудеомасонским лихварима, имају улогу корисних идиота у експлоататорским тежњама савремених капиталистичких центара моћи.
Уопште, лажни борци за социјалну правду су и сви они који не признају народну заједницу за један од фактора производње. Фактори производње нису само рад и капитал како тврде левичарски идеолози, нити само рад, капитал и предузимач, како тврде либерал-
капиталистички идеолози. Чиниоци производње свакако јесу и рад и капитал и предузимач али уз њих неизоставно и народна заједница, која на одређеном ступњу свога развитка ствара државу као свој правно-политички израз. Национална држава са својим поретком обезбеђује стабилност, ред и остале услове за нормално и успешно функционисање производње.Сходно томе, сваки прави борац за социјалну правду врло добро зна да су национална и социјална компонента нераздвојиве.
Такође, ови лажни борци за социјалну правду, позивају се на левичарску политичку традицију у свету и код нас, као и на борбу овдашњих партизана током Другог светског рата. Они очигледно нису пажљиво читали ни ауторе на које се позивају. Својим наказним изливима мржње према нацији којој макар по крви, имену и презимену припадају, и ширењем антисрбске пропаганде која долази из западних капиталистичких центара моћи, као и педерофилским ставовима и перверзњачким активностима, показаују да имају знатно више везе са капиталистима попут Сороша, капиталистичким филозофима попут Карла Попера и њиховом огавном идејом "Отвореног друштва", него ли са Прудоном, Бакуњином, Марксом и другим левичарским идеолозима чије идеје свакако јесу наказне, али нису толико отворено ишле под руку са тадашњим капиталистичким идејама.
Стога, ови несрећни "анархисти", "антифашисти", "комунисти", нису чак ни то што тврде да јесу. Они су заправо само један мали испљувак западне либерал-капиталистичке културе. И поред тога што се позивају на активизам, те групице из својих пацовских рупа излазе само онда када им је обезбеђена заштита режима као недавно у Новом саду, јер поучени искуством од раније, добро знају да од србског народа могу добити једино оно што су добили на неуспелом покушају организовања геј параде у Београду пре више од шест година.
А што се тиче, овдашњих партизана из Другог светског рата, то су махом били обични и обманути Срби који у суштини и нису знали шта је то комунизам, већ су мислили да се боре за националну слободу. Ови данашњи лажни антифашисти, по својим ставовима и животним идеалима далеко су ближи члановима ЛДП-а, него ли просечном партизану из Другог светског рата. Шта више, када би партизани сусрели овакав настрани нераднички олош који носи геј заставе и лицемерно пропагира пацифизам (и то онда када треба бранити земљу), засигурно би их стрељали по кратком поступку.
Заиста, можда стрељање и може бити ОК?
0 коментара:
Објави коментар