"Грађанска Војводина" тврди да су протестанти сатанисти!

Након недавног монструозног злочина када је један сатаниста у Новим Бановцима масакрирао свог дојучерашњег пријатеља и његовог малог сестрића, читав НВО сектор у Србији устао је у одбрану сатаниста и секташа, користећи и ову трагичну ситуацију за политикантски обрачун са, по њиховим стандардима, недовољно антисрбском владом.

«Грађанска Војводина» и још неколико удружења за заштиту педера, лезбејки, фока и осталих «мањина» послали су писмо Хансу Улију Орстаду, шефу мисије ОЕБСА у Србији, у којем га моле «да изврши одређене законске и кадровске измене» (у законима и МИП Републике Србије) јер је обелодањено да је монструм који је починио стравични злочин био сатаниста. Никакво изнанеђење што се грађани и сатанисти удружују.

Наиме, НВО сектор у својој молби наводи како је реакција србске полиције довела «до стварања климе у јавности која погодује повећању броја инцидената према припадницима оних верских заједница које Закон о црквама и верским заједницама дискриминише» (sic.). Јадни сатанисти, измасакрирају дете а друштво неће да им призна да је то исто као када се православци, католици или англиканци причешћују, односно као када муслимани клањају... Вероватно би чика Ханс имао штошта да им каже о односу државе према сектама у његовој родној Норвешкој, али... ово није Норвешка, овде су сатанисти једини «напредни» и «либерални»...

Даље су потписници молбе послане на врло чудну адресу (с обзиром на њен садржај) навели како се у Србији често дешавају оркестрирани инциденти и прогони протестаната (ваљда указујући како су и протестанти део њиховог сатанистичког кружока) а друштво је према њима, наводи се у писму, «изразито ксенофобно». На питања свим потписаним заштитницима сатаниста о којим се то инцидентима ради и ко то води те прогоне које нико други не види осим заклетих атеиста и пљувача свих вера и религија, нису имали одговора.

Један од аутора писма је додуше навео један инцидент који се пре пет година десио у Петровграду. Тада је рођак једног суботара, који је умро под врло сумњивим околностима, поразбијао прозоре на кући коју суботари користе као свој храм. Њихов проповедник истрчао је напоље и сукуобио се са нападачима који су му нанели лакше телесне повреде. Ово је за њих оркестрирани прогон сатаниста у Србији!?!

Истине ради, НВО сектор је својим квалификовањем протестаната као «сатаниста» отворио врло интересантно питање. Наиме, кога бројимо у секте и да ли су заиста све квази-хришћанске секте уједно и сатанистичке?

Да би смо знали шта су секте, морамо најпре знати шта је то Црква. На овом месту нама би било преопширно да износимо целу дефиницију Цркве, али ћемо из књиге "Црква и секте", Зорана Јовановића, цитирати неколико реченица које су кључне за разликовање Цркве од секти. Он између осталога каже «Црква је Једна, зато што је Она једно духовно тело с једном главом, Исусом Христом: "... , и Њега постави изнад свега за главу Цркви; која је тело Његово, ..." (Еф. 1.22-23); и с једним Духом Светим који борави у Њој (Еф. 4.4-6 ; Флпљ. 1.27). Затим, битно је напоменути да је Саборна (Васељенска) зато што Она није ограничена ни простором, ни временом ни расом ни језиком. Она се обраћа читавом човечанству. Васкрсли Господ је упутио своје апостоле: "Идите и научите све народе..." (Мт. 28.19 ; Јев. 12.22-24).» На крају, «Црква је и Апостолска, због тога што су дух, учење и рад Христових апостола потпуно очувани у Цркви. Црква мора у потпуности да се покорава апостолима зато што их је Христос лично изабрао и дао им власт да говоре, и раде у Његово име (Јн. 15.27 ; гл. 17).»

Црква је дакле једна, недељива и препознатљива по апостолоском прејемству. Апостолско прејемство је жива веза данашње Цркве и Исуса Христа. Он је рукоположио Свете Апостоле, они своје наследнике, ови своје, и тако даље све до данашњих епископа. Сваки епископ је морао бити хиротонисан од стране најмање тројице владика, тако и сваки од њих, и пратећи ту листу уназад долазимо до Исуса Христа. Несумњив доказ да је Црква Христова. Они који немају апостолско прејемство нису Христова Црква, ма како себе називали. Пратећи своје «апостоле» њихово рађање се увек и недвојбено везује за сумњиве ликове попут Елене Вајт, Џонатана Смита и иних... никада за Христа.

Даље, они који формално имају апостолско порекло, а то су пре свега Православна, Римска (или римокатоличка), Енглеска (или Англиканска) и Јерменска Црква, сви потичу из истог извора али нису и даље сви на истој стази. Црква је своју веру утврдила на Васљенским саборима, а сви они који су касније мењали нешто од раније утврђене доктрине тиме су постајали јеретици. Јеретици нису исто што и секташи. Јеретици су чланови Цркве који су развили доктрину вере различиту од оне установљене на Васељенским саборима. Њихова јерес искључује и њихово «апостолско прејемство» јер оно значи пре свега искрено чување и преношење вере са колена на колено, а то се код јеретика губи. Од горе побројаних фракција од Цркве су отпали Римска, Енглеска и Јерменска црква (које ипак имају право да се зову црквом иако суштински, док год су у јереси, нису део ње) а једина која има и суштинско апостолско прејемство је Православна Црква.

Но, шта је онда са протестантима, да ли су и они јеретици!? Свакако да јесу, али не само што су јеретици него су и подељени у секте. Секта није искључиво религијски већ првенствено социолошки термин. Секта може бити и политичка, као и економска или идеолошка. Не мора чак бити ни мали или узак круг људи, познато је да кинеска секта Фалун Гонг има близу сто милиона чланова. Секта је круг људи који је посвећен раду који ће донети неку врсту добробити томе или још ужем кругу људи, као например НВО сектор у Србији.

Не улазећи у још даљу поделу у којој би смо разлучивали култове од секти, тако да нпр. Јеховине Сведоке и Мормоне олако класификујемо као секту док су они уствари култови, а нека удружења називамо «црквама» а очигледно ради се о сектама, жеља нам је да утврдимо истинитост тврдње секте «Б92» да су протестанти сатанисти.

Протестанти су настали тако што је група верника Римокатоличке Цркве устала против неких јеретичких учења која су долазила из Рима. Претпостављамо да је жеља реформатора била повратак изворном хришћанству но сплет разлилитих друштвено-политичких околности одвео их је на другу страну. Протестанти су устали против папске самовоље да би (катихетски гледано) сваки протестант постао папа за себе. Даљим дељењем протестанти су обезхристовили своју веру, Христа прогласили за «хуманисту» а не за Бога, девалвирали вредност хришћанског морала, етике и значај вере. Задржали су хришћанску љуштуру али се испод ње, у свих четири хиљаде и више протестанстких секти колико их данас има, налази само адски мрак и ледена празнина.

Но, ми ипак не би смо ишли толико далеко да их изједначимо са сатанистима. Њихово дело, односно резултат њиховог делања, је свакако радост сатани, али сумњамо да им је то био и делић мотива за тај рад. На крају крајева, не каже се случајно да је пут до пакла поплочан добрим намерама. Опет, као што их не можемо изједначити са сатанистима, тако их не можемо изједначити ни са хришћанима. Они су хришћани онолико колико и навијач Партизана који на дербију носи Јувентусов шал навија за тај Јувентус. Другим речима, немају они генерално ништа против хришћанства али када би морали бирати изабрали би своју секту.

То што је неко регистровао верску заједницу која у свом имену има одредницу «хришћанска» не значи да је део ЈЕДНЕ Христове Цркве, као што ни одредница «црква» не значи да се ради о Цркви Христовој. Уосталом, верска заједница «црква сатанина» је легално регистрована у Калифорнији и вредно ради већ тридесет година. Имају име у којем се помиње Црква а непрестано помињу и Христа, да ли их то чини хришћанима!? У Енглеској још од 1916. постоји «Апостолска Црква» која везе нема ни са Апостолима ни са Црквом, основао ју је господин Д.П. Вилијамс, дакле ни Христ ни Апостоли. Па таман и да су је сами Апостоли основали без Христа, опет то не би била Црква јер не би била спој Бога и човека. У том смислу, све су секте и све јереси радост сатанина, а посебна радост су његови емисари у НВО сектору.