О СТИЦАЊУ И ГУБЉЕЊУ ПРИЈАТЕЉА!

Стара пословица каже: «на муци се познају јунаци». То су ових дана научили и браћа Грци, а вала и Срби су имали шта да науче о самима себи.

Када смо пре само неколико дана говорили о нашој незахвалности према Русима и руском народу, за огледни период узели смо само делимично ХIX и XX век. Сада ћемо рећи коју реч о Грчкој, а узећемо за пример само последњих непуних 100 година, и то само у «блиц варијанти».

Када је оно дошао тренутак коначног ослобођења Србије, 1912. године, и када смо након пет векова ослободили и осветили освештано Косово и Метохију, главни савезник били су нам Грци. Када нас је следеће године напала Бугарска, да сачувамо Јужну Србију помогли су Грци. То је утемељило Грчко-Гугарску мржњу и Грчко-Србску љубав.

Када су годину дана касније Срби остали без земље, Краља, армије,... читав наш народ спасен је у Грчкој. Наши преци који су јуначки изгинули у том Првом светском рату достојно су сахрањени у Грчкој и нема србског споменика у свету (укључујући и саму Србију) да се боље одржава од тих у Јелади.
Када су Срби «с ону страну Дрине» поново дошли на удар повампирене НДХазије, први који су нам притекли у помоћ били су браћа Грци. Многи србски ратни сирочићи, ђаци, студенти, избеглице,... први су пут море видели у посети Грчкој где су их браћа примала у госте и држала као мало воде на длану. Долазили су и грчки добровољци у Републику Србску и Републику Србску Крајину, и то у време када се данашњи србски министар војни крио у Грчкој као дезертер.
Хуманитарна помоћ неизмерних вредности непрестанио је стизала са Пелопонеза. А када са Србима нико није хтео ни фудбал да игра, Звезда и Партизан имали су част да угосте Олимпијакос и Панатенаикос. Србски кошаркаши су прво послератно злато узели у Грчкој, где су били скоро па домаћини (Србин нигде није могао без визе осим у Грчку).

Када нас је НАТО напао 1999, Грчка је, као чланица Атлантског савеза, била на нашој страни. Нигде протести нису били тако масовни и ангажовани као у Грчкој. Поново је стигла и хуманитарна помоћ.
Када је коју годину касније горео Хиландар, први су Грци скочили у помоћ! Грци су и тиме Србима на делу показали како се стичу пријатељи. Заиста, у нама Србима стекли су вечну браћу, пријатеље и савезнике. Једина мука (и њима и нама) је што смо ми мањина и у Србији, којом не владају Срби него грађани, а грађани не воле Србе и њихове пријатеље. Они су сви у комплету «затуцани, заостали, ретроградни и фашистоидни». А да, никако не заборавити како су Срби од Грка и научили како да буду «клерофашисти» и «тлачитељи људских слобода» (пример са Светом Гором на коју жене не могу).

Хрвати још кукају како су након што су напали мању групу Срба на отвореном првенству Аустралије у тенису, јануара ове године у Мелбурну, фасовали батине јер су Србима у помоћ прискочили Грци.

Е ако Грци знају и ако су нам показали како се стичу пријатељи, да видимо ко зна и ко би нам могао показати како се губе пријатељи. Ко ће други него Србија под влашћу грађана, односно, прва балканска Грађанија.

Неколико година након свих ових недаћа у којима су нам се Грци нашли у невољи, Србији се указала прилика да у неприлици прискочи и покаже своју захвалност. Планули су пожари у Грчкој, у сред туристичке сезоне када армада србских туриста лежи по грчким плажама. Само месец дана након што смо и сами осетили шта значи борити се против ватре и након што су и други нама помагали (без руског канадера још би смо трчали са кофама по Србији).
Људски животи су у питању. Преко шездесет жртава од петка до уторка. Стотине ватрогасаца и војника свакодневно излажу своје животе опасности како би спасили што се спасти да. Понуде за помоћ, и што је најбитније- конкретна помоћ, стижу са свих страна. Одасвуда, само не из Србије.
Да срамота буде већа, Грчкој су у помоћ прискочили буквално са свих страна, више од једанаест земаља активно је укључено у борбу а међу њима и Бугарска. Сви само нема Србије.

Председник Србије распитао се каква је ситуација у Грчкој и наредио начелнику србског генералштаба да стави војску у стање приправности за случај «ако буде требало помоћи». Ако буде требало? Србија се пита треба ли помоћи људима који буквално преклињу за помоћ.

Опет ћемо сутра слагати приче о томе како нас «савезници остављају на цедилу» када Грци ставе војску у стање приправности док не виде «треба ли помоћ Србима» које сатраше пожари, земљотреси, поплаве, шиптари,...