КО ТО ПЛАЧЕ ЗА ТУРСКИМ ЗИДОМ?

"Данас се са правом поставља базично питање - ко то не жели обнову Бањске? Ко то жели Бањску онаквом какву су је Турци желели? Ко усваја турску визију Бањске? Турци су је срушили – ко жели да је задржи таквом у недоглед? Турци су јој подигли зид, изградили калоту... ко жели да овековечи трагове турских интервениција?»

Протосинђел Симеон, настојатељ манастира Бањска

У овим тмурним временима, поједини догађаји србске друштвене свакодневнице, веома добро и прецизно осликавају наше целокупно народно стање, како на политичком тако и на културном и духовном плану.

Веродостојно огледало таквога стања, засигурно представља и актуелна ситуација око обнове древне задужбине Светога Краља Милутина - манастира Бањске - једног од најзначајнијих центара светлог србског средњевековља. При манастиру, који је последњих неколико година у процесу темељите обнове од петовековног разрушења, налазио се донедавно и такозвани турски зид из седамнестог века, као злочиначки траг некадашњег вишевековног агарјанског окупатора на православној србској земљи. За братију манастира, за сваког православног Србина, као и за сваког нормалног човека, такви трагови који симболизују исламско скрнављење православних светиња, представљају нешто што треба неизоставно уклонити. Природна је жеља сваког богољубивог и родољубивог Србина да се овој великој светињи која ове године ишчекује повратак светих моштију свога ктитора, поврати колико је год могуће првобитни сјај.
А треба рећи и да је поменути турски зид, својим положајем располутио манастирски храм Светога архиђакона Стефана, чиме је представљао материјални оков Бањске.

Међутм, део овдашње јавности, а са њим и поједини стручни кругови (Марица Шупут, Војислав Кораћ, Марко Омчикус...) осуђују братију манастира и Србску Цркву који су из свога храма отклонили страна тела у настојању да храму поврате намену какву му је одредио Свети србски краљ. За такве кругове, уклањање турскога зида, јесте «насиље над културним добром» и «вандалски подухват».

Ако се поменутим самопроглашеним заштитницима споменика културе заиста толико допада тај турски зид (који узгред речено, нема никакву културну или духовну вредност и не служи ничему), и ако су баш толики заљубљеници у исламску цивилизацију, нека се преселе слободно сви у Турску, тамо имају изобиље турских зидова и џамија, а нека пусте на миру православне Србе да обнављају своје светиње на својој земљи.

Занимљиво је да дотични стручњаци не чине ништа како би се очувао угрожени и исчезавајући бањски зид Светога Краља Милутина из четрнестог века, чиме исказју своје лицемерје и небригу за обнову културних споменика.

Узгред, тај Турски зид као творевина окупатора, у очима антисрба очигледно има дубљи духовни значај. Наиме, сви они који окупацију у данашњем времену промовишу као србском народу једини одговарајући политички модел, заиста имају разлога да се боре за опстанак оваквих «споменика».
И протосинђел Симеон,настојатељ манастира Бањска, мудро упозорава: «Уклањање турског зида - символизује труд на уклањању трагова ропства србске Државе, док залагање за очување и обнову Милутиновог зида из 14. века - символизује истицање и презентовање србске државности и државотворности, која има своју хиљадугодишњу историју.»

И заиста,током 2003. године, Кординациони центар за Косово и Метохију, који је подређен антисрбским властима, уложио је велика средства за учвршћивање дотичног турског зида, при чему није издвојен ни динар за обнову и одржавање угроженог зида Светога Краља Милутина. Такође, органи антисрбских власти нису ни најмање испољили намеру за обнову цркве, и уопште по казивању бањског игумана Симеона, нису имали визију Бањске као православног монашког центра.

Али зато јесу изградили некакав страшилни модернистички објекат – лапидаријум, који је требао да презентује остатке турског вандализма при овој србској свтињи.

Све то осликава потпуно јасну симболику у виду промовисања и учвршћивања окупаторског наслеђа које у синтези са модернизмом и мондијализмом, скрнави православну србску светињу. Такође, то још симболизује и уједињене исламске фундаменталисте и мондијалистичке поклонике савременог јудео-масонског лажног раја, који заједнички кидишу на Србство и православно Хришћанство уопште.

Уз помоћ Божију, уклоњени су и турски зид као и тај наказни модернистички објекат под називом лапидаријум, чиме је братија манастира доказала да је остала непоколебљива у настојању да поврати својој светињи првобитни сјај.

Текућа обнова светиње и рушење турског зида, морају бити додатни потстицај свима нама - правосалвним Србима данашњице, у настојању да се усправимо духовно и етички, и срушимо глобални «турски зид» - духовне, културне и политичке окупације данашњег Србства.

Ступимо у борбу против мондијалистичких и модернистичких духовних и културних отрова као и подвала помирљивости са окупираношћу као прикладним политичким стањем. Уклонимо већ једном тај проклети зид који нас дели од наслеђа које нам оставише наши Свети и славни преци. Јер једино из тог наслеђа можемо црпети здраве животворне сокове који су нам неопходни за спасење душевно, као и за васцели државотворни и културни препород распетог Србства.